Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC„Povlačenje 23 ambasadora kojima je istekao normalni mandat od četiri godine i koji su u nekim slučajevima `dogurali` i do šest ili sedam godina boravka u inostranstvu, predstavlja pozitivan znak da se bar u nekim stvarima nastoji posle dugo vremena uvesti red kada je u pitanju naša diplomatija. Međutim, predlog da Ana Hrustanović po treći put bude ambasador, sada u Francuskoj, znači odstupanje od normalnog pravila da ambasador između dva mandata treba da provede jedno vreme na radu u zemlji“, ocenjuju za Danas karijerne diplomate.
Naime, u samo jednoj nedelji razrešeno je 23 ambasadora, čiji su mandati istekli. Među njima su i ambasadori pri UN, pri Evropskoj uniji u Briselu i Savetu Evrope. Razrešeni su i ambasadori u Crnoj Gori, Austriji, Grčkoj, Turskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Kubi, Kipru, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Danskoj, Španiji, BiH, Saudijskoj Arabiji, Nigeriji, Indoneziji, Iranu, iraku i Keniji.
Nekoliko dana, nakon razrešenja Vlada Srbije imenovala je četiri nova ambasadora. Predloženi su Mira Jeremić za ambasadorku u Italiji, Ana Hrustanović u Francuskoj, Dijana Ivančić u Tunisu i Saša Nakić u Slovačkoj.
Mira Jeremić, kako saznajemo, do sada je obavljala dužnost šefa protokola, Dijana Ivančić je pomoćnik ministra spoljnih poslova, dok Saša Nakić u Slovačku ide sa mesta generalnog konzula u Vukovaru.
Šef diplomatije Ivica Dačić objasnio je da će se ubuduće poštovati dužina mandata, a to su četiri godine i svi koji su razrešeni, razrešeni su zbog isteka mandata.
Ana Hrustanović po treći put
„Nije to ništa novo. I sadašnji zakon predviđa da mandat ambasadora u DKP traje četiri godine. To je pravilo, koje se nije poštovalo. Koliko znam, to je pre svega zavisilo kako se ko kotira u krugovima bliskim vlasti, najmanje je tu bilo radnih potreba. Nije to teško utvrditi, neka se pogledaju radni rezultati svakog od njih – broj uzajamnih poseta na visokom nivou, broj zaključenih sporazuma, kvalitet i dinamika ostvarenog bilateralnog dijaloga, obim investicija iz svake od tih zemalja, broj turista… Parametri postoje, samo ih treba sabrati“ , objašnjava za Danas ambasadorka u penziji Branka Latinović.
Ona napominje da se imenovanje i povlačenje ambasadora radi u manjim grupama, ali nikada u ovako velikom broju, kao što je to sada slučaj.
„Zašto se neko `setio` da je nedopustivo veliki broj ambasadora napolju pet i više godina, i da svi treba odjednim da se vrate, verovatno ćemo saznati u bliskoj budućnosti. Istovremeno povlačenje tolikog broja ambasadora može da ima i neke druge motive. Ti motivi mogu biti i neki signal mogućih promena na spoljnopolitičkom planu. Putem izbora novih ličnosti na funkciju ambasadora, moći će se naslutiti da li su te promene izvesne. Ukoliko, uglavnom, to bude premeštanje istih ličnosti na druga ambasadorska mesta, onda se te promene teško mogu očekivati. Sadašnje nove realnosti i spoljno-politički izazovi zahtevaju i nove kadrove, koji će biti sposobni da odgovore tim novim izazovima i zadacima“, navodi sagovorica Danasa.
Na pitanje šta se može zaključiti iz imenovanja četiri nova ambasadora, ona kaže da su ta kadrovskia rešenja dobar signal, jer se radi o karijernim diplomatama.
„Ipak, moram da primetim da je Ana Hrustanović predložena po treći put, uzastopno za ambasadora, što je retko u diplomatskoj praksi. To praktikuje izuzetno mali broj zemalja u svetu. Ambasador, kao i svaki drugi diplomata, koji dugo boravi na službi u inostranstvu gubi kontakt sa realnošću zemlje koju predstavlja i teško da može da odgovori novim zadacima. Zato i jesu predviđeni turnusi od četiri godine, da bi se diplomate vraćale u zemlju“ , navodi karijerna diplomatkinja Latinović.
Da podsetimo Ana Hrustanović prvi put je postala ambasador Srbije u Rimu, još daleke 2011. godine. U Rimu je bila do 2016. godine, kada je postala šefica Misije Srbije u Briselu. Tu funkciju obavljala je do pre nekoliko dana.
Glavna referenca za njen izbor na čelu misije, kako su pisali mediji, bila je ta što je je imala odlične kontakte sa tadašnjom evropskom šeficom diplomatije Federikom Mogerini. Sada je imenovana za ambasadorsku u Francuskoj.
Odstupanje od normalnog pravila
Duško Lopandić, diplomata i potpredsednik pokreta Srbija centar, smatra da najnoviji predlog MSP za ambasadore, opet u nekim slučajevima (konkretno predlog za Pariz) odstupa od normalnog pravila da ambasador između dva mandata treba da provede jedno vreme na radu u zemlji.
„Umesto toga, ponavlja se praksa `skakutanja` probranih i podobnih kadrova bliskih vrhu vlasti od jednog do drugog mesta u inostranstvu, tako da se pravilo o ograničenom mandatu na ovaj način ponovo krši i izbegava, a nastavlja praksa volontarizma“, smatra sagovornik Danasa.
Prema negovim rečuma, povlačenje ambasadora kojima je istekao normalni mandat od četiri godine i koji su u nekim slučajevima „dogurali“ i do šest ili sedam godina boravka u inostranstvu, predstavlja pozitivan znak da se bar u nekim stvarima nastoji posle dugo vremena uvesti red kada je u pitanju naša diplomatija.
„Međutim dosadašnje nepoštovanje dužine mandata ambasadora predstavlja samo vrh ledenog brega u (ne)organizaciji MSP i našeg diplomatskog sistema teško opterećenog praksom partokratijske vladavine, nepotizma i nevođenja računa oko pravila službe, odnosno netransparentnosti, posebno u pitanju izbora kadrova i poštovanja uslova za kadrovsko napredovanje u zemlji i u inostranstvu. U jednom sistemu zarobljene države u kom nema stvarnog poštovanja državnih institucija teško je ostvariv profesionalizam. A izbor šefova DKP“, kaže Lopandić, uvek je odraz i slika samih vlasti u zemlji.
O sjaju naprednjačke diplomatije, teško je išta novo reći, smatra ambasador u penziji Srećko Đukić.
„Jednostavno meksička serija se nastavlja, likovi isti, scenaristi i producent takođe. Embahade Crnjanskog žive novi život. Sve dalje i dalje od profesionalne i visokoosposobljene diplomatije za XXI vek iza rešavanje kolosalnih spoljnopolitičkih problema Srbije, od Kosova, EU, NATO, Rusije, Kine i tako dalje i tako bliže. Ili to sve ostaje da direktno rešavaju Vučić i Dačić, a da je zadatak srpskih diplomata, po svetskim metropolama, da ih sačekuju i ispraćaju, rezervišu hotele i tome slično. Ako je tako, šta će nam onda ta tako skupa igračka kao što je diplomatija i diplomatsko konzularna mreža rasuta po belom svetu koja građane ove zemlje košta nekoliko desetaka miliona evra godišnje“, ističe Đukić.
On pita i kada je ta diplomatija, sem diplomatskih skandala, položila račune javnosti, makar u licu parlamentarnog odbora za spoljnu politiku. Gde su ti njeni uspesi i rezultati koje je ona dužna da daje za pare koje troši?
„Da neće možda da nam navedu primer Marka Đurića u SAD? Pa on nije mogao da spasi ni šefa Udbe od sankcija. I tako mogu se ređati primeri do primera skoro u svakom diplomatskom centru, koji umesto da javlja šta nam se sprema u svetskim odnosima, oni, valjda, čekaju da im iz Beograda jave šta nas očekuje. Jedan naš istaknuti diplomata nazvao je jednu svoju knjigu o istoriji srpske diplomatije `Vreme sjaja, vreme bede`. Na žalost, od toga sjaja ništa nije ostalo“ , objašnjava Đukić.
Dodaje da samo u srpskoj diplomatiji bukvalno svako može biti diplomata i ambasador, jer samo u Srbiji to nije znanje, zvanje, profesija koja se stiče. Nego nagrada za nešto i nagrada za nekoga.
„I na kraju, ove beskrajno duge i iritantne teme i za najširu javnost, pitanje aktuelnoj vlasti: kada ćete u Srbiji početi da objavljujete konkurse za ambasadore kao što se to radi u ostatku naprednog sveta i da prestanete svuda gurati svoje `kadrove`? Imamo mi izvanredni stručnjaka za međunarodne odnose koje vi ne vidite od svojih pulena“, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
