Ambasadorka Brazila: Nemamo nameru da priznamo Kosovo

To je stvar principa spoljne politike Brazila. Mi branimo primat međunarodnog prava za rešavanje konflikata i, još konkretnije, u slučaju Srbije, mi primenjujemo Rezoluciju 1244 UN, poručuje u intervjuu za N1 ambasadorka Brazila.

Izabela Kristina de Azevedo Hejvert kaže da rezolucija UN reguliše pitanje Kosova i prepoznaje teritorijalni integritet Srbije.

„Nezavisno od malih promena stanovišta drugih zemalja, mi ostajemo na ovoj poziciji i ne postoji mogućnost promene“, kaže ona.

Ambasadorka Brazila je razgovarala sa ministrom unutrašnjih poslova, Nebojšom Stefanovićem, o političkoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

„Mislim da je Brazil imao mogućnost da proširi svoje iskustvo u ovoj oblasti, u borbi protiv terorizma s obzirom da smo bili organizatori Svetskog prvenstva u fudbalu i, posebno, Olimpijskih igara koje su se poklopile sa periodom intenzivnih terorističkih napada svuda u svetu, a to je sve neposredno prethodilo Olimpijskim igrama, što je navelo Brazil da udvostruči svoju pažnju i razmeni iskustva sa drugim zemljama koje se nalaze u centru ove problematike“, kaže ona.

Diplomatski odnosi između Brazila i Srbije počeli su pre osamdeset godina. Ovi odnosi su uspostavljeni kada je Srbija još bila u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dodaje ona, ističući da su na inicijativu Srbije i nakon preliminarnih kontakata uspostavljeni diplomatski odnosi.

„Srbija je odlučila da otvori konzulat u Rio de Žaneiru aprila 1938. godine. 1939. godine, jedanaest meseci kasnije, Brazil je otvorio svoje predstavništvo u Beogradu. Od tada imamo odnose koji se zasnivaju na međusobnom poverenju, sa ogromnim poštovanjem, tako da imamo jedan veoma snažan diplomatski odnos, koji je takođe prošao i kroz Pokret Nesvrstanih kada je Brazil, tokom čitavog tog perioda podržavao organizaciju, navodi Izabela Kristina de Azevedo Hejvert.

Galenika je prodata krajem prošle godine firmi Elius, čiji je vlasnik, Karlos Sančez, rekao da su planovi da se ova firma transformiše i da postane veoma važna za čitavu jugoistočnu Evropu.

Ambasadorka je objasnila koji su motivi doveli brazilske investitore u Srbiju.

„Priča o EMS-u je veoma zanimljiva, jer je ona počela u Brazilu kao jedna mala farmaceutska firma i polako se razvijala dok nije postala jedna od najvećih farmaceutskih firmi na lokalnom tržištu i danas ona, ne samo da ima odličan koncept, već drži i 3% ukupnog farmaceutskog tržišta u Brazilu i kako bi dalje rasla, otpočela je proces internacionalizacije još 2006-2007. godine i to najpre kupovinom jedne jedinice u Portugaliji, a zatim još jedne u Španiji, a potom i u Italiji i konačno, 2013. godine je u Sjedinjenim Američkim Državama kupila nešto što smatram da je veoma interesantno, a služi za razvoj lekova visoke tehnologije i izuzetno visokog kvaliteta, što je sve zajedno vodilo ka tome da se stigne do mesta u Evropi sa potencijalom za dalji razvoj a to je, kao što sada znamo, Srbija. Razvoj događaja i mogućnost korišćenja potencijala kao i činjenica da je situacija bila izuzetno povoljna s obzirom na to da je Galenika firma koja ima veoma poznat brend i to je firma koja ima tradiciju na balkanskom tržištu već dugi niz godina i gde je stvorila odličnu reputaciju. Tako da je, ideja sa ovim međunarodnim rastom povećanje portfolija proizvoda Galenike, obnoviti i pojačati prisustvo na balkanskom i istočnoevropskom tržištu“, kaže ona.

Ambasadorka poručuje da i u budućnosti možemo očekivati nove investicije Brazila u Srbiji, kao i da se na tome radi.

„Smatram to velikim izazovom, zato što imamo odlične bilateralne odnose već dugo godina, osamdeset godina, ali zaključak do koga dolazimo je da je neophodno da osvestimo naše poslovne ljude o ogromnim potencijalima koji postoje u Srbiji i ja svesrdno radim sa svojim Ministarstvom i, rekla bih, sa puno strasti, kako bi došlo do ovog razvoja i angažovanja brazilskih biznismena“.

Podaci Privredne komore Srbije ukazuju na to da su odnosi između dve zemlje slabo razvijeni, ali je Brazil veoma važan partner za Srbiju. Do sada se izvoz odnosio prevashodno na hemijske i farmaceutske proizvode, delove za vozila, železničke šine, a uvoz se odnosi pre svega na poljoprivredne proizvode kao što su kafa, kakao, soja, pamuk.

„Postoji veoma velika potreba da se u Brazilu, ali i ovde, poslovni ljudi bolje upoznaju sa mogućnostima kako bi izvoz bio raznovrsniji, jer je trenutno zasnovan na malom broju tradicionalnih proizvoda, kao što su kafa i duvan, koje Srbija uvozi iz Brazila. Ima toliko drugih oblasti, kao što su na primer bolnički proizvodi. Mi imamo ogromno znanje i iskustvo u toj oblasti koje možemo da ponudimo, takođe u oblasi hemijskih proizvoda i tako dalje. Važno je međutim da kontinuirano radimo na tome da se promeni pogled na vašu zemlju pošto još uvek na neki način postoji slika iz devedesetih godina i potrebno je da se ta slika promeni i na tome takođe radimo“.