– Potpuno je jasno da Srbija ne može formalno dobiti status kandidata sve dok se SSP ne primeni u punoj snazi, a do toga će doći posle završetka saradnje s Haškim tribunalom. Nezavisno od toga, apliciraćemo za članstvo u EU, to je važan politički čin, o tome smo razgovarali sa kolegama iz regiona pre koji dan u Beogradu. Nećemo prestati da sve vreme radimo ono što je samo na nama, uključujući ostvarenje ambicioznog zadatka koji smo sami sebi zadali, a to je usvajanje 200 „evropskih zakona“ godišnje, navodi u razgovoru za Danas potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.
Medijske interpretacije najnovijeg vladinog izveštaja o napretku u procesu pridruženja naglašavale su činjenicu da su ministarstva do sada uspela da obave svega trećinu planiranog posla.
– Na poslednjoj sednici Vlade napravljena je prva analiza rada u procesu evropskih inegracija na osnovu Nacionalnog plana integracija (NPI), dokumenta koji je usvojen u oktobru 2008. Srbija nikada nije uradila više na polju usklađivanja svojih propisa sa evropskim od onoga što je postignuto u proteklih šest meseci. To posebno važi za Vladu, koja je utvrdila čak 49 od predviđena 64 zakona. Na sednici u četvrtak usvojeno je još pet zakona sa te liste. Duboko sam uveren da ćemo do maja usvojiti sve sa te liste. Naš veoma ambiciozni cilj je da do kraja 2012. naši zakoni u potpunosti budu usaglašeni sa zakonima EU. Da bismo ga ostvarili, Vlada i Narodna skupština moraju predlagati i usvajati otprilike 200 evropskih zakona godišnje i zato će promena Poslovnika o radu parlamenta biti dragocena. NPI je tu da nepristrasno proverava naš kolektivni napredak – kaže u razgovoru za Danas potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Koja ministarstva su dobro uradila svoj deo posla, a koja nisu?
– Pod velikim opterećenjem su bila i mnogo toga su uradila ministarstva finansija, pravde, poljoprivrede, infrastrukture, životne sredine. Ostala su imala manje posla ili su manje uradila. Veliki problem je i manjak ljudi kvalifikovanih za ovaj posao. Dovoljno takvih kadrova nema nijedno ministarstvo, a naročito ona za poljoprivredu i infrastrukturu. Promenile su se i okolnosti u odnosu na one kada je NPI pisan, zbog krize budžet je restriktivan, manje je novca i mogućnosti za nova radna mesta. Moramo da odredimo koliko je novih ljudi potrebno za poslove evropskih integracija, kakvi su nam profili potrebni, koliko kadrova moramo da prekvalifikujemo, koliko mora da ide na obuku što ovde u Srbiji, što u institucijama EU i zemalja članica. Taj famozni srpski administrativni kapacitet, za koji za sada dobijamo pohvale, mora se dalje i što brže graditi.
Koliko će ove godine biti izdvojeno novca za poslove u vezi sa integracijama?
– U neto iznosu nećemo imati veći budžet u odnosu na 2008. Ne verujem da ćemo moći da zaposlimo više od nekoliko desetina novih ljudi. Očigledno ćemo morati da izvršimo rebalans postojećih resursa. Očekujem da ćemo imati tačnu cifru potreba i troškova za otprilike dva meseca. Znaćemo koliko ljudi radi i koje su dodatne investicije moguće. Ove godine ćemo morati da uradimo mnogo više nego 2008, a sa maltene identičnim resursima. Ipak, takvo stanje neće moći da traje u nedogled.
Najavljeno je da će Srbija kandidaturu za članstvo u EU podneti verovatno u aprilu. Kada možemo očekivati odgovor iz Brisela, s obzirom na to da nismo ispunili uslov pune primene SSP-a i, shodno tome, punu saradnju s Hagom?
– Nastavljamo konsultacije oko podnošenja kandidature jer je važno da taj čin, koji je političke prirode, bude primljen sa odobravanjem u celoj EU. Nema mnogo smisla da tražimo članstvo ako nema jasne perspektive sledećeg koraka. Svima je jasno da Srbija ne može dobiti zvanični status kandidata sve dok se SSP ne bude primenjivao u punoj snazi bar nekoliko meseci. Da se ne bi gubilo vreme, mi smo većkrenuli da primenjujemo SSP, to je bila snažna poruka evropskim partnerima, koja ih je, kako mi sami kažu, impresionirala. Kada se ispune politički uslovi da Savet ministara EU donese formalnu odluku o primeni SSP-a, mi ćemo većimati akumulirano iskustvo primene, to jest bićemo zemlja koja je spremna da bukvalno odmah dobije status kandidata. Vlada je oformila sve organe za praćenje primene SSP-a. Mi smo u tehničkom, carinskom, zakonodavnom i institucionalnom smislu većpreduzeli sve korake predviđene SSP-om. Znači, pokušavamo da maksimalno ubrzavamo stvari, da ne čekamo, većda grabimo napred. Onog trenutka kada primena SSP-a bude odblokirana, proces dobijanja zvanične kandidature će ići veoma brzo, jer mi nismo čekali većsmo sve korake preduzeli ranije. Naravno, ostaje problem saradnje s Hagom, to jest ocena glavnog tužioca Serža Bramerca da u potpunosti sarađujemo s tim sudom. Od toga će zavisiti odgovor Brisela.
Koliko je regionalna saradnja, pa i saradnja s institucijama Kosova, važna u evropskim integracijama?
– Na nedavno održanom regionalnom sastanku predstavnika zemalja Zapadnog Balkana, ovde u Beogradu, nikakvog Kosova nije bilo i ono nije ni pomenuto. Fokusirali smo se na pitanja oko kojih možemo izgraditi konsenzus, što ne znači da pitanje Kosova ne opterećuje naše odnose sa susedima koji su ga priznali. Unutar EU postoji konsenzus: evropske integracije Srbije i rešavanje statusa Kosova su dva odvojena procesa.
Ipak, zvaničnici iz Brisela i drugih evropskih prestonica često se govore da bi „kooperativnost“ Beograda prema pitanju Kosova ubrzala put ka članstvu u EU?
– Evropske integracije nas nikada neće dovesti do puzajućeg priznanja nezavisnosti Kosova. Ali, EU očekuje od Srbije da izvrši unutrašnje reforme i završi saradnju s Hagom, a kada se govori o regionalnoj saradnji može se samo govoriti o zemljama članicama UN, koje sve zemlje EU priznaju, što naravno nije slučaj sa tzv. Kosovom. Imali smo problem u CEFTA-i (Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu), gde je bio pokušaj da se delegacija i oznaka Unmik/Kosovo, zameni sa Republika Kosovo, i to bez ikakvih konsultacija sa zemljama članicama Sporazuma. To nije prihvatljivo za Srbiju. Na Vladi smo se dogovorili da potpredsednik Vlade za ekonomiju Mlađan Dinkićpošalje pismo protesta predsedniku Komesarijata CEFTA-e, da ministarka finansija Diana Dragutinovićpošalje protest šefu UNMIK-a Lambertu Zanijeru, a ja evropskom komesaru Oliju Renu. Spremni smo da razgovaramo s kolegama s Kosova, ali pod okriljem Rezolucije 1244 i samo uz prisustvo UNMIK-a. Od nas niko ne može da traži da uspostavimo odnose sa samim sobom, odnosno s našom južnom pokrajinom.
Postoji opasnost da će se takve situacije ponavljati, u regionalnim forumima, ali i evropskim institucijama.
– Ne zaboravite da je u OEBS-u potreban konsenzus za prijem novih članica. U CEFTA-i je takođe potrebno da se svi slože da bi neke stvari bile promenjene. Razgovarli smo sa predsednikom Regionalnog saveta za saradnju u Sarajevu, koji je pod pritiskom nekih zemalja da promeni način na koji Kosovo učestvuje u regionalnim inicijativama i mi smo nedvosmisleno rekli da Srbija ne može da prihvati tako nešto. U evropskoj politici je najvažnije biti stabilan i predvidljiv partner i da sve rešavate mirnim načinom. Srbija je jasno stavila do znanja da nikada neće priznati Kosovo zarad evropskih integracija i to je svima jasno. Srbija je veoma važan deo regionalnih integracija, tako da baš zbog pitanja regionalne stabilnosti oni nikakvo priznanje Kosova neće tražiti od nas.
Da li će Kosovo u isto vreme kada i Srbija postati kandidat za članstvo u EU, bez obzira na to što neće ispuniti nijedan uslov za to?
– Za nas je validna Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. Kosovo ne priznaje pet članica EU, a za napredak ka EU bilo koga je potreban konsenzus, to smo i sami iskusili.
Koje su nam zemlje saveznici za dobijanje belog šengena, a koje ometaju taj proces?
– Ne bih to tako formulisao. Vizna liberalizacija je tehnički proces koji nije opterećen politikom. Čini mi se da se u poslednje vreme o evropskim integracijama previše razmišlja na lobistički način. To nas odvraća od rada na sebi. A evropske integracije su u suštini pitanje dubokih reformi našeg društva, za dobro naših građana i naše zemlje. Samo tako se dobijaju i trajni uspesi u odnosima sa Briselom.
Centar za popularizaciju nauke i tehnologije
– Bilo je početnih nesporazuma oko ideje da se napravi centar za popularizaciju nauke i tehnologije u jednoj od zgrada Muzeja 25. maj. Znam da su neki čitaoci Danasa izrazili zabrinutost i želeo bih da razjasnim tu situaciju. Ni na koji način ne želimo da ukinemo bilo koji deo Muzeja, niko neće dirati Kuću cveća. Jedna prostrana zgrada Muzeja sada nema ni stalnu postavku, ni ozbiljnu posećenost. Najviše ljudi je u tu zgradu ušlo kada smo u njemu prošle godine organizovali Festival nauke. Prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine građana se slaže sa idejom da se taj kompleks ojača formiranjem centra za popularizaciju nauke i tehnike. O tome sam razgovarao s ministrom kulture Nebojšom Bradićem, kao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Uveren sam da ćemo naći prihvatljivo rešenje za sve. Naglašavam da će Muzej Jugoslavije opstati i da ovom inicijativom ne želimo da izbacimo bilo koga ili izvršimo kolektivnu amneziju – poručuje Božidar Đelić, u svojstvu resornog ministra za nauku i tehnologiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
