Američka rezolucija bez uticaja na Brisel

– To je opšta rezolucija podrške kojih je bilo i ranije. Ona je pozitivan signal, njen tekst je izbalansiran, ali ona nema onu političku težinu koja joj se pridaje. Administracija SAD vodi spoljnu politiku Amerike i Kongres retko utiče na spoljnopolitičke odluke. Rezolucije američkog Senata imaju još manje uticaja na Brisel – kaže za Danas Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu.

On dodaje da „nije ništa čudno i nije od posebnog značaja što je ova rezolucija doneta jednoglasno, jer je praksa da se takve rezolucije usvajaju na takav način“.

– Kada bi se samo jedan od senatora pobunio javio bi se problem. Jednostavno, takva su interna pravila Senata – objašnjava Vujačić.

Prema njegovim rečima, ono što treba imati u vidu jeste to da je ona opšte prirode i da je proistekla iz činjenice što je Džordž Voinovič, član srpskog kokusa američkog kongresa. Vujačić ukazuje na to da se u rezoluciji pominje i obaveza Srbije prema Tribunalu u Hagu.

– Na tome je najverovatnije insistirao Bendžamin Kardin, senator iz savezne države Merilend koji je dugo godina bio u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa. Saradnja s Hagom je jedan od uslova za američku pomoć Srbiji – tvrdi Vujačić.

Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SCG, kaže za Danas da je „interesantno je da se u ovoj rezoluciji ni na koji način ne pominje Kosovo, što upućuje na zaključak da Senat nije želeo da stavlja akcenat na tačke neslaganja Srbije i SAD, već na pozitivne aspekte razvoja odnosa dve države“.

Na pitanje na koji način Amerika pomaže Srbiji u evropskim integracijama, s obzirom na to da je ratifikacija SSP odložena za šest meseci, iako je prilikom posete Beogradu potpredsednik SAD Džozef Bajden pružio podršku evropskim integracijama Srbije, da postoje spekulacije da Amerika preko Grčke „gura“ Srbiju u EU, i sada podrške Senata američkog kongresa, Joksimović odgovara da je jasno da je pitanje evropskih integracija stvar EU, ali ukoliko se SAD ne bi slagale s evropskim integracijama Srbije mogle bi da odmognu i njihov uticaj na Brisel bi tada bio neuporedivo snažniji.

– Kongres i Senat imaju uticaja na spoljnu politiku SAD. Srbija je uvek imala najmanju podršku Kongresa i zato je značajno kada rezolucija izađe iz takvog tela, a značajno je i to što su je podržali neki važni senatori – tvrdi Joksimovićeva.

Protest ambasadora Petrovića

Vašington – Vladimir Petrović, ambasador Srbije u Vašingtonu kritikovao je tekst u Njujork tajmsu prema kome je izvinjenje hrvatskog predsednika Ive Josipovića za ulogu Hrvatske u ratu u BiH do sada „najjasnija poruka pomirenja“. On je podsetio da se predsednik Srbije Boris Tadić izvinio se svima u BiH kojim su Srbi naneli bol, a u Srebrenici izvinio se za zločine koji su tamo počinjeni u ime Srbije. „Predsednik Tadić se zatim 2007. godine javno izvinio građanima Hrvatske za patnje koje su im naneli pripadnici njegovog naroda“, istakao je Petrović.