Printskrin Glas Amerike (VOA)Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primiće senatore Sjedinjenih Američkih Država Krisa Marfija i Garija Pitersa u četvrtak, 25. maja u 9 ujutru časova, u Generalnom sekretarijatu na Andrićevom vencu, saopšteno je iz Vučićeve pres službe.
Senatori su prethodno boravili na Kosovu gde su se sastali sa prištinskim zvaničnicima Aljbinom Kurtijem i Vjosom Osmani.
Senator Marfi, demokrata iz Konektikata, izrazio je zadovoljstvo zbog nedavnih sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu između Beograda i Prištine.
On je naveo da Kosovo i Srbija moraju da preduzmu teške korake i sprovedu ono što je dogovoreno u okviru dijaloga.
“Veoma nam je drago što vidimo poslednji sporazum Kosova i Srbije koji obuhvata i međusobno priznavanje zvaničnih dokumenata, ali i teške korake koje treba da preduzmu obe strane. Srbija mora da prestane da ometa Kosovo da postane deo međunarodnih organizacija. I kao što je rekla predsednica, Kosovo je preuzelo odgovornost da dozvoli opštinama da se ujedine u asocijaciju i u skladu sa tim sporazumom to treba da se ostvari što je pre moguće”, rekao je Marfi, prenosi Glas Amerike.
Senator Piters, demokrata iz Mičigena, rekao je da je na sastanku sa predsednicom Osmani tema razgovora bila i podrška bezbednosnim snagama Kosova.
On je naveo da Kosovo i Sjedinjene Američke Države imaju poseban odnos i da će njegova zemlja nastaviti da pruža podršku Kosovu.
„Odnos između Kosova i SAD je specijalan, ne mogu da zamislim da postoji neka druga zemlja na svetu gde osećamo prijateljstvo više nego ovde i nastavićemo da usko sarađujemo kako bi ova demokratija bila snažnija i postoje mnoge oblasti gde mi možemo da sarađujemo. Treba usko da sarađujemo i sa oružanim snagama. Sagledaćemo mogućnost da radimo i na sajber bezbednosti”, rekao je Piters, prenosi Glas Amerike.
Zanimljvo je da ova poseta dolazi samo sedam dana nakon što u odboru za spoljnopolitičke odnose američkog Senata održan pretres posvećen politici Bajdenove administracije prema Zapadnom Balkanu.
Na pretresu su, prema izveštaju Glasa Amerike, svedočili Derek Šole, savetnik državnog sekretara i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Balkan.
Senatskim odborom predsedavao je Bob Menendez, demokratski senator iz Nju Džersija, koji je naveo da su na Zapadnom Balkanu dve trećine zemalja u NATO, te da SAD moraju da iskoriste ovaj momenat da vide šta će biti sa zemljama na koje Rusija i dalje ima uticaj.
Menendez je ocenio da je rat u Ukrajini ponovo pokazao imperativ da se zemlje regiona podstaknu na neophodne reforme, ističući da je rešenje konflikta Srbije i Kosova ključno za ceo Zapadni Balkan.
„Kosovo mora da iskoristi ovu mogućnost da sa zapadnim partnerima ide napred“, naveo je Menendez uz konstataciju da „ne zna da li imamo partnere podjednako dobre volje u ovome“.
On dodaje da su se Beograd i Priština u februaru dogovorili o sporazumu, posle čega je, prema njegovim rečima, predsednik Srbije u obraćanju javnosti rekao da se ne slaže sa sporazumom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.
“To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a govori druge stvari srpskom narodu, putem državno kontrolisanih medija. Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju ‘srpskog sveta'“, rekao je Menendez dodajući da takav koncept podseća na viziju ruskog predsednika o Velikoj Rusiji.
“Srpski predsednik se hvalio svojim bliskim vezama sa Putinom, putovao u Moskvu na razgovore o trgovini i odbija da se pridruži evropskim partnerima u sankcijama Rusiji“.
Derek Šole je, međutim, podsetio da se Srbija u nekim aspektima usaglasila sa evropskom i zapadnom politikom u odnosu na Rusiju i Ukrajinu.
„Iako se nije pridružila sankcijama, a jasno smo stavili na znanje da ukoliko se ne pridruži teško je videti kako će odmaći proces integracija, jesu se uskladili u smislu kritikovanja i osuda Rusije i njene invazije na Ukrajinu, kroz glasanja u UN, osudili su aneksiju Krima, pomagali Ukrajini u domenu izbeglica i kritične infrastrukture i slali humanitarnu pomoć, ali i dalje moraju da se usklade sa evropskim sankcijama Rusiji.“
Šole je u svom uvodnom izlaganju istakao da su odnosi Srbije i Kosova jedna od najvećih prepreka trajnom miru i prosperitetu na Zapadnom Balkanu.
Istakao je da dogovor o putu ka normalizaciji odnosa predstavlja značajan pomak i može da doprinese da dve zemlje izađu iz ciklusa kriza koji je „predugo karakterisao“ njihove odnose. Međutim, dodao je da je situacija i dalje „krhka“ i da predstoji puno posla, prenosi Glas Amerike.
Na pitanje Menendeza savetniku državnog sekretara Šoleu o „veoma optužujućem“ tekstu o sprskom predsedniku Vučiću u magazinu Njujork tajms, Šole je rekao da je administracija veruje da je izveštavanje Njujork tajmsa kredibilno, ali da ne može da govori o detaljima iz članka.
Menendez je, zatim, pitao da li se Srbija može smatrati kredibilnim partnerom imajući u vidu obelodanjene podatke, na šta je Šole odgovorio:
„To moramo da testiramo. Oči su nam otvorene, pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost u pogledu korupcije i drugih aktivnosti.“
On je dodao je da je svestan da svuda u regionu ima korupcije i da je ona glavna prepreka integracijama regiona.
„Uveli smo sankcije mnogim ljudima i regionu, i to ne samo u jednom delu, nego po celom regionu gde se korupcija pojavljuje“, naveo je Šole.
Senator iz Konektikata Kris Marfi najavio je da naredne nedelje dolazi u region i to u „mnoge zemlje o kojima je danas bilo reči“.
On je rekao da deli zabrinutost u vezi sa načinom na koji Srbija poštuje svoje obaveze, ali i da deli Šoleovo osećanje da nije viđen napredak ni sa jedne, ni sa druge strane – od Srbije ili Kosova.
Senator Menendez je takođe izrazio zabrinutost zbog inicijative Otvoreni Balkan i da će ona, zbog svog formata i dominatne srpske ekonomije, marginalizovati Kosovo i da će pogoršati izbegavanje sankcija protiv Rusije na teritoriji Zapadnog Balkana.
Međutim, Eskobar je naveo da, prema oceni EU i SAD, nema značajnijeg izbegavanja sankcija u Srbiji i regionu, a da Otvoreni Balkan ne bi trebalo da bude konkurent svim drugim inicijativama za približavanje Evropi.
„Naš uslov za podršku Otvorenom Balkanu, kao delu drugih inicijativa, je da bude otvoren, podjednako za sve pune članice. To bi od Srbije zahtevalo da Kosovo prihvati kao punu članicu“, rekao je Eskobar, prenosi Glas Amerike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
