Prilikom raspodele zaduženja u Obaminoj administraciji sektor Zapadnog Balkana pripao je potpredsedniku Džou Bajdenu, tako da je bilo sasvim očekivano da on ovih dana bude glavni sagovornik predsedniku kosovske vlade Hašimu Tačiju tokom njegove posete SAD. A, još manje je bilo slučajno što je njihov susret upriličen dan uoči objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o (ne)legitimno proglašenoj nezavisnosti Republike Kosovo.
Imajući u vidu taj scenario, kao i, uopšte, ulogu Vašingtona u dosadašnjoj odbrani, promociji i međunarodnoj afirmaciji najnovije držav(ic)e na Balkanu, moglo se računati na aplauze Bele kuće, Kongresa i Stejt departmenta Tačijevim proklamacijama o „nepovratnoj nezavisnosti“ i svetlim perspektivama Kosova kao „suverene, nezavisne i demokratske države“, koja će „zauvek postojati i ponositi se svojom baštinom, multietničkim sastavom, istorijom i nadom u budućnost“.
U svemu tome, međutim, tajming Tačijevog prijema kod Bajdena u Beloj kući indikativan je isto onoliko koliko i istovetna „talasna dužina“ sa koje su emitovane poruke dvojice političara o tekućem iskoraku i dugoročnim perspektivama Kosova. Hašim Tači je, naime, sinoć završio posetu Americi, prekjuče se oglasio sa svojim izveštajem MSP – dok je Džo Bajden još u sredu po podne primio gosta iz Prištine. I iskazao tom prilikom sve ono što je bilo sasvim izvesno da će se čuti kao uvertira poruci iz Haga: čvrsta američka podrška, da čvršća ne može biti, nedeljivom teritorijalnom integritetu Kosova kao „nezavisnoj i suverenoj državi“, opredeljenoj za uključivanje u evroatlantske integracije, za punopravno članstvo u UN i preostale međunarodne institucije – kao i, što je posebno naglašeno, za „kompletiranje procesa uspostavljanja dobrosusedskih odnosa“ kakvi su već ostvareni sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom.
Potpredsednik Bajden boravio je maja 2009. u Prištini i najavio tom prilikom maksimalnu podršku Obamine administracije samoproklamovanom statusnom rešenju za Kosovo. Ni tad, a ni kasnije, ta američka pozicija nije oročavana u iščekivanju procene MSP. I, zbog toga, ni za koga ovde nije bilo iznenađenje što se još početkom ove sedmice u Beloj kući čula procena da će većinsko mišljenje haških sudija biti „u skladu s realnošću“ – ali bez i najmanje dileme da će SAD nastaviti putem kojim su, s velikom većinom zapadnih saveznika, uveliko već krenule u operaciji privođenja kraju ove naše balkanske priče.
Shodno tome (prema informaciji iz domaćih izvora), američki potpredsednik pozdravio je uveravanja gosta da se u Prištini preduzimaju mere koje će učiniti da Kosovo postane „primer multinacionalne tolerancije u Evropi“. Tači je tom prilikom govorio o „sve izraženijem konstruktivnom angažovanju“ srpskih poslanika u Skupštini Kosova, o uspešnom lokalnom obezbeđivanju srpskih kulturnih i verskih objekata, kao i o „20.000 Srba koji su prihvatili dvojno državljanstvo i već dobili kosovske pasoše“.
U tom kontekstu, navodi se da su se gost i domaćin saglasili u proceni o situaciji na severu zemlje „kao glavnom bezbednosnom problemu Kosova – zbog prisustva ilegalnih paralelnih institucija koje se finansiraju i podržavaju iz Beograda“. Prema saopštenju Bele kuće, Bajden i Tači ukazali su i na neodložnu potrebu zaustavljanja kriminala i korupcije – uz zaključak da se „tek posle uspostavljanja vladavine zakona može stvarno govoriti o stabilnosti na Kosovu“.
Hiseni šalje zahtev u 121 zemlju
Priština – Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni najavio je da će u 121 zemlju uputiti zahtev za zvanično priznavanje nezavisnosti Kosova. Hiseni je ocenio da je mišljenje MSP u Hagu „stvorilo sasvim nov kontekst“, i da stoga, Priština počinje novu kampanju kako bi animirala zemlje koje je još nisu priznale Kosovo. On je izjavio da će tokom vikenda otputovati u SAD, gde će imati oko 60 sastanaka sa predstavnicima više zemalja, kako bi obezbedio što više novih priznanja Kosova do septembra. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
