Amerika i Rusija su i političke metafore

Istoričar Čedomir Antić je istakao da bi bilo nepošteno reći da je ona ikada imala neki autohtoni antizapadni pokret.

– Srbija i srpski narod nalaze se na jednom prostoru koji je sticajem okolnosti, geopolitički smeštan i bio je neka vrsta objekta u odnosima velikih sila. To gde će se srpski narod naći u civilizacijskom smislu određeno je mnogo pre nego što je on stupio na istorijsku scenu. Sukob oko ovog poluostrva, ove oblasti, nastao je još u vreme podele Rimskog carstva i pre podele crkava – podsetio je Antić.

Kada je reč o 20. veku, on je naveo da su Srbi učestvovali u oba svetska rata na ispravnoj strani i dodao da su u jednom ratu uspeli da ujedine Srbe i Jugoslovene po modelu zapada. Antić je rekao da nije moguće naći neki istočnjački ili ruski model u Srbiji 19. veka i da je sve bilo zapadno, uključujući zakon o statusu crkve, koji je Knez Miloš prepisao od Holandije.

– Ipak, Srbima se stalno zamera što su nekakvi istočnjaci. Činjenica jeste da smo živeli mnogo duže u zajedničkoj državi sa Damaskom nego sa Zagrebom, naveo je Antić.

Psihoanalitičarka Ivanka Dunjić Jovanović objasnila je da se sadržaj socijalno-nesvesnog u društvu najčešće kristališe oko kolektivne traume, u vidu značajnih istorijskih događaja koji su doneli masovne gubitke, poraze i poniženja na nivou nacije.

Ona je ukazala da je duboka podeljenost karakteristična za srpski mentalitet, te da se ona ogleda u anegdoti „dva Srbina, tri partije“ ili opomeni sa grba Srbije „samo sloga Srbina spasava“.

– Ona je ispunjena kroz dinastijske, zatim ideološke, a poslednjih decenija i kroz postojanje dve Srbije: jedne, nacionalističke i konzervativne i druge politički korektne i progresivne, između kojih je dijalog nemoguć – navela je Dunjić Jovanović.

Psiholog Dušan Stojnov kazao je da Amerika i Rusija po njegovom shvatanju nisu samo geografski pojmovi, već metaforički prostori.

– Dva marketinška slogana su ovde dominantna. Jedan je da su svi odnekud došli u Ameriku, i da u njoj niko nije stranac. To je možda nekad bilo tačno, ali se retko odnosilo na prvu generaciju emigranata koja je iskusila brojne strane bolne asimilacije. Druga je „američki san“, koji propoveda da svako ima mogućnost da uspe i da se popne do vrha, mada je verovatnoća da će se to desiti u individualnom slučaju veoma mala – obrazložio je Stojnov.