Amerika, krv i šampanjac

Grenel je koordinator svih američkih službi bezbednosti, i to što se on toliko bavi Kurtijem znači samo jedno.  A to je da postupa po proceni da će svet uprkos pandemiji nastaviti da se kreće zacrtanim tokom. Korona ne bi trebalo da zaustavi američke predsedničke izbore.  Donald Tramp će braniti drugi mandat klasičnom završnicom izborne kampanje u novembru 2020, u čijem će sklopu doći do „zaključenja“ konačnog mirovnog sporazuma Beograda i Prištine.

Ta agenda se ne menja i u tome ima neke utehe, budući da je američki zvaničnici  ne sklanjaju u stranu, naprotiv. Grenelove napore su pojačali i službenici Stejt dipartmenta Filip Kosnet i Metju Palmer. NJihovo zajedničko obraćanje pobija tvrdnje o tome da spoljnopolitička služba SAD,  koja je servisirala prethodne predsedničke administracije,  ne može da podnese Trampa i njegovo liderstvo. Sva trojica – Grenel, Palmer i Kosnet, koji je kao ambasador u Prištini prisustvovao sednici skupštine Kosova – potipisali su isto saopštenje  nakon što su poslanici izglasali nepoverenje Kurtiju.

Da li su međutim, svi kratkovidi u političkim procenama? Na Kosovu je vidljivo da je politička borba nastavljena pojačanom žestinom uprkos korona zarazi. Na sednici kosovske skupštine poslanici su nosili hirurške maske i sedeli na dva metra razmaka. To je samo dalo nestvarni dekor da Kurti iskoristi govornicu za zapaljiv „istorijski“ govor.  Da kaže da je u Beloj kući već spreman šampanjac za sporazum Beograda i Prištine, ali da pre toga mora na Kosovu da se desi krvoproliće. U Beloj kući verovatno jeste spremljen šampanjac, ali za Trampovu drugi mandat. Do krvoprolića na Kosovu međutim, pre sporazuma neće doći čak i da Kurti pokuša da digne ustanak protiv Hašima Tačija (a ne ovaj put protiv Srbije). Krvavi raspleti su mogući samo posle sporazuma, pa i nekoliko godina posle „konačnog zaključenja“.

Sve to Kurti odlično zna i sa tim računa za svoje političke ciljeve i ambicije. Na primer, ukoliko Zajednica severnih srpskih opština na referendumu izglasa pripajanje Srbiji.  Beograd neće prihvatiti sporazum ukoliko te Zajednice ne bude, kao što nije prihvatio ni nastavak razgovora bez ukidanja drakonskih taksi Ramuša Haradinaja.
Taj zamišljeni budući referendum na Severu je jedini štit od onoga što su Kurtiju bili prvi koraci nakon izborne pobede u oktobru i ulaska u kratkotrajni mandat premijera.

Kurtijevo Samooprdeljenje je, koliko je poznato, jedina stranka sa Kosova koja ima svoj zvanični ogranak u Tirani. U novembru je, dok su još trajala natezanja sa DSK Iste Mustafe i drugima, o stvaranju vlade, Kurti organizovao akciju marširanja iz Prištine do Tirane. Akcija je bila posvećena nacionalnom ujedinjenju Albanaca i datirana na godišnjicu kada je Albanija postala nezavisna od Turske.

Kad neko toliko igra na nacionalističku kartu, kao što to radi Kurti, onda je jasno i da  njemu sada savršeno odgovara da se skloni iz priče iz koje ne može da izađe kao pobednik. I da pritom pokuša da zadrži svu raspoloživu prednost za budućnost. Svi rokovi za novu vladu i nove izbore na Kosovu mogu se rastegnuti do novembra, kad su američki izbori, ta otezanja smo već gledali na primeru Ramuša Haradinaja.

Sve to vreme Kurtiju će biti idealno, u isto vreme biće i vlast i opozicija. I premijer u tehničkom mandatu sa pristupom držvnim dokumentima koje povremeno može da aktivira kao medijske bombe. Kao što je uradio sa dodatkom prvog Briselskog sporazuma da kosovske naoružane snage ne mogu ući na Sever bez direktnog odobrenja Kfora, odnosno NATO-a.

Pojedini zaključuju da je Kurti namerno smenio ministra policije Abdulaha Hotija, što je poslužilo kao okidač za izglasavanje nepoverenja, kako bi pokazao svoju „čvrstu ruku“ i doslednost.

Pregovore sa Beogradom i strancima, kao i dosad vodiće Hašim Tači, a Kurti će pred svojim biračima imati opravdanje, da je u tim pregovorima pobedio, jer nije ni učestvovao. Davaće kao i dosad obećanja da je spreman da se „razračuna sa korupcijom i nepotizmom“. To znači da će neskriveno visiti kao mač Tačiju iznad glave, za slučaj da ovaj pokuša da nešto izvrda.

Pitanje je samo čija ruka zaista i drži taj mač. U politici Kosova se jasno vidi dubok rascep u zapadnom establišmentu i njihovi suprotstavljeni interesi. Toliko dubok da se više niko i ne trudi da održava ideološki privid da je kosovsko pitanje demokratsko pitanje. To je važilo prethodnih decenija i predstavljano je kao dokaz srpskog nedostatka demokratije. Ali, već neko vreme apsolutno nije bitno.

Kosovo je najotvorenije postalo bezbednosno pitanje, s tim što postoji veliko neslaganje u pristupu kako ga rešiti. U Evropskoj uniji jasno tvrde da je to evropska stvar, da Kosovo pripada EU i da Vašington treba da podrži rešenje iz Brisela, odnosno Berlina i Parzia. U Vašingtonu međutim kažu da su na Kosovu stacionirani američki vojnici u bazi Bondstil i da i oni mogu da budu povučeni u vrlo kratkom roku. I zato se zna ko se pita za rešenje.
U tom smislu vodi se otvoreni rat rečima i izjavama između Grenela sa jedne strane, i ambasadora Nemačke i Francuske sa druge, uključujući i vrlo aktivnu nemačku izvestiteljku EP za Kosovo Violu fon Kramon.

„Možemo se samo nadati da će SAD, nakon što su stvorile ovaj državni nered na Kosovu, držati svoji reči o tome da ne postoji tajni plan i da nema razmene teritorija“, poručila je Kramon.

Međutim, Kramon za nered ne bi trebalo da krivi samo Vašington.  EU je pokazala potpuni nedostatak političke energije, poput nekakve kolonijalne sile na umoru u prošlim vekovima.  Iz Brisela se stalno bledo poručuje da će se pregovori pod posredništvom komesara Đuzepa Borelja nastaviti. Pominje se i konferencija u Parizu, ali bez jasnog zakazivanja i predočavanja šta bi bile teme. Fiktivno je otvoren i datum početka pregovora o članstvu u EU Severnoj Makedoniji i Albaniji. Fiktivno, jer se ne zna kada će to tačno biti, da li posle velikog skupa EU u maju u Zagrebu, koji zbog korone neće biti ni održan.  Svakako će biti određen  posle usvajanja novog načina proširenja. A tada datum neće značiti ništa, jer se u EU neće moći ući zadatom procedurom, nego najotvorenijom  političkom odlukom. Jedina svrha „datuma“ biće iskazivanje prazne podrške postojećim vladama u Skoplju i Tirani. 

Koliko su briselske odluke postale teške i u smislu upravljanja krizama nedelotvorne pokazuje i to što se EU  na vreme nije organizovala ni protiv korona zaraze. NJene oči su bile u velikoj strepnji uperene ka grčko-turskoj granici i novoj najezdi migranata. Na zarazu virusom se gledalo u odnosu na to, kao na mnogo manju opasnost. Korona je uzvratila kao uveličavajuje ogledalo u kome se ukazalo svačije pravo političko lice. Uostalom, i Kurtijeva vlada je kao poslednju meru u punom kapacitetu, pre nego što joj je izglasano nepoverenje, donela odluku o ukidanju drakonskih taksi na sirovine iz Srbije. U to spadaju brašno i pšenica.  Budući da je po zakonima Srbije Kosovo i dalje njen deo, ono će imati pravo na strateške namirnice, čiji izvoz je zbog korone zabranjen.