Amerika neće pritiskati Beograd i Prištinu da dele Gazivode

To kaže za Danas predstavnik diplomatskih krugova iz Vašingtona, komentarišući studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom koje se većim delom nalazi na severu Kosova, a čija sadržina je objavljena ove sedmice. Takav dokument SAD su, podsetimo, sastavile na osnovu obaveze preduzete Vašingtonskim sporazumom.

Naš izvor ne vidi „ništa sporno“ u činjenici da ni srpska ni kosovska vlada zasad ćute o predlogu zvaničnog Vašingtona, koji se umnogome temelji na takozvanom „Kolumbijskom modelu“. Kako objašnjava:“sadržina američke studije izvodljivosti je očekivana, nema tu nekih kontroverzi, a moguće je i da su sve strane već prošle godine dogovorile da mirno prihvate dokument i da ne prave veliku stvar od toga“.

Nasuprot tome, Marko Jakšić, pravnik i bivši odbornik Građanske inicijative SDP u Skupštini opštine Severna Mitrovica, konstatuje za Danas da je „očigledno da ćutanje zvaničnika obe strane znači da su i jedni i drugi nezadovoljni predlogom”.

-Beograd jer nezadovoljan zato što većim delom predlog po pitanju korišćenja ovog resursa usmerava i upućuje na kosovsku stranu, dok Kurtijeva vlada zato što i bilo kakvo, pa i minimalno zadiranje u „integritet i suverenitet“ Kosova kroz bilateralno upravljanje jezerom u vezi nekih pitanja predstavlja ogroman problem. Suštinski, studija je potvrdila značaj koji ima jezero Gazivode, ali je prenebregnula činjenicu da sve vreme faktički jezerom upravljaju lokalni Srbi i da se isto nalazi na na teritoriji većinski srpske opštine, a koji od toga nemaju nikakve koristi, te se ne osvrće na prihode i ekonomski značaj eksploatacije istog zarad ekonomskog napredka lokalnog stanovništva. Umesto toga izgleda da će jezero Gazivode biti i dalje tačka sporenja dve strane i izvor trajne nestabilnosti, ističe Jakšić.

Kako je objavio Radio Slobodna Evropa na svom portalu, vlade Kosova i Srbije se još nisu izjasnile da li je za njih prihvatljiva studija izvodljivosti o zajedničkom upravljanju Gazivodama, koju su im 23. juna dostavila SAD. RSE precizira da ni Ni Vlada Kosova, ni Vlada Srbije i njena Kancelarijia za Kosovo nisu odgovorili na upit da li su dobili studiju i koliko je ona za njih prihvatljiva.

Navedeni dokument sačinjen je na osnovu Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. Gazivode se većim delom nalazi na Kosovu, u opštini Zubin Potok, dok manji deo pripada opštini Tutin.

RSE prenosi da okosnicu modela koji predlaže Amerika, čini predlog da se sporna pitanja u vezi sa vodosnadbevanjem, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava reše na osnovu “Kolumbijskog modela”. Reč je o američko-kanadskom Sporazumu o reci Kolumbija, postignutom 1961, na osnovu kojeg su izgrađene četiri brane: tri u Kanadi i jedna u državi Montana u SAD. Stejt department tvrdi da od takvog rešenja koristi imaju milioni ljudi sa obe strane granice.

Zvanična nadležnost preduzeća “Ibar-Lepenac”

Hidrosistemom Gazivode, kojeg Albanci nazivaju “Ujmani”, zvanično upravlja javno preduzeće “Ibar-Lepenac”, čije sedište je u Prištini. Ovo jezero posećivali su, naravno, odvojeno, i srpski predsednik Aleksandar Vučić i HašimTači, u vreme dok je bio predsednik Kosova. Vučić je 2015. poručio „Ne dam Gazivode“, a 2018. je pokraj brane jezera izjavio da „bez Gazivoda nema opstanka ni ostanka ljudi u ovom kraju”. Nedugo posle Vučićeve posete, i Tači se fotografisao na istom mestu, zbog čega je predsednik Srbije slao protestno pismo generalnom sekretaru NATO, tvrdeći da su prekršeni sporazumi. U septembru 2020. na brani jezera “osvanuo je” transparent:”Lake Trump” (“Jezero Tramp”).