Amerika želela smenu Kurtija

Amerikanci su procenili da je Kurti nepredvidiv i nepouzdan partner i da ga je teško kontrolisati, jer je impulsivan i samovoljan, pa su se okrenuli predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i lideru Demokratskog saveza Kosova, bivšem premijeru Isi Mustafi, kaže za Danas nezvanično izvori iz diplomatskih krugova komentarišući uticaj „stranog faktora“ na rušenje Kurtijeve vlade.

Pojedini sagovornici konstatuju da su Amerikanci „demonstrirali pobedu nad Nemačkom, odnosno Evropskom unijom, čiji je favorit bio Kurti“. Kako preciziraju, „SAD nisu oprostile Kurtiju što nije bezuslovno ukinuo takse na robu iz Srbije i BiH i tražile su da se i u ovoj situaciji oko epidemije održi sednica kosovske skupštine o poverenju Kurtijevoj vladi, da bi on bio smenjen“.

„Sada se na Kosovu ulazi u novi period političke neizvesnosti koja može da rezultira prekomponovanjem vlasti ili novim izborima. DSK je otvoreno zamerio Kurtiju da je neodgovaran prema Americi kao strateškom partneru i da je doveo u opasnost ostanak američke vojske na Kosovu i američke investicije i pomoć. Očigledno je da je Vašington imao plan o razmeni teritorija između Srbije i Kosova i da je trebalo da se to ozvaniči sporazumom između Beograda i Prištine koji bi bio potpisan u glavnom gradu SAD, ali je to Kurti pokušavao da spreči, zbog čega je smenjen i, verovatno, se više neće ni vraćati na tako visoku funkciju“, naglašava izvor Danasa.

Podsetimo, prema nedavnim saznanjima našeg lista, SAD su fokusirane na to da Beograd i Priština postignu sporazum koji bi uključivao i „teritorijalne korekcije“, dok Nemačka „po svaku cenu“ želi da isključi opciju podele. U takvoj „podeli karata“, Kurti je smatran „čovekom Berlina“, jer je zastupnik „tvrdog“ stava da „teritorija Kosova mora da ostane celovita“. Takođe, Kurti nije krio da mu je namera da smeni Tačija sa pozicije pregovarača sa Beogradom, i da želi da on predstavlja Kosovo u pregovorima u Briselu, ističući da je to njegovo „ustavno pravo“.

Dodatno ubrzanje

Rušenje vlade u Prištini dobilo je „dodatno ubrzanje“ nakon događaja koji su se desili u februaru. Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, uspeo je da privoli dve strane da u Berlinu potpišu sporazume o obnavljanju avionskog i železničkog saobraćaja na liniji Beograd-Priština. Nedugo potom, početkom ovog meseca, u Beloj kući su se sa Grenelom sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Tom sastanku prisustvovao je i savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Robert O’Brajen. Zvaničan povod za Vučićevu posetu SAD bilo je učešće na konferenciji Američko-izraelskog saveta za javne poslove. Britanski novinar Tim Džuda tvrdio je, pozivajući se na dobro obavešten izvor da su Vučić i Tači razgovarali u Vašingtonu o razmeni teritorija, bez obaveze Srbije da prizna Kosovo, ali Srbija ne bi više sprečavala članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, što je Grenel javno demantovao.