Amerikanci žele da budu savetnici u pregovorima 1Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Amerikanci će u narednoj fazi rešavanja kosovskog pitanja tražiti da dobiju status savetnika kako bi izbegli da se Rusi direktno uključe u pregovore o konačnom statusu Kosova, tvrde za Danas nezvanično izvori iz diplomatskih krugova, koji potvrđuju nedavna saznanja našeg lista da je moguće organizovanje međunarodne konferencije o Kosovu, svojevrsnog „Rambujea dva“.

Upitani da li je, uopšte, moguće, izbeći direktno uključivanje Rusije u dalji proces pregovora, naši sagovornici potvrdno odgovaraju. „Evropska unija i Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti da se Rusija direktno uključi, jer Rusija nije prisutna vojno i politički na Kosovu, tako da se njena uloga svodi na uticaj u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“, napominju diplomate.

Kako Danas saznaje, zemlje „kvinte“ – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, „imaće odlučujuću ulogu u definisanju konačnog statusa Kosova, dok će Rusija imati samo ulogu konsultanta“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prekjuče povodom eventualnog organizovanja „Rambujea dva“ da „nije bitno da li je Rambuje dva ili pet, već je važna suština“.

„Mene interesuju suština i rezultat. Da li se pravi konferencija u balskoj dvorani ili običnoj sali, ispred na putu, meni je potpuno svejedno. Želimo da vidimo rešenje, a da Srbija hoće i može da ga prihvati, sačuva obraz, da se narod ne oseća poniženim, zna da ima budućnost, i pre svega da Srbima na KiM budu zagarantovani budućnost, mir i bezbednost, ali i zaštite interesi Srbije. Kada to budemo videli, mogu da zakažu konferenciju gde god hoće, u Los Anđelesu ili Tokiju, ili bilo gde drugo… Nije važno mesto već sadržaj predloga“, istakao je Vučić nakon obilaska Internata Vojne gimnazije u Beogradu, preneo je Tanjug.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, ocenjuje za Danas da ne veruje da je moguće da u situaciji gde zapadne zemlje ne mogu sa Rusijom da postignu dogovor i kad su u pitanju mnogo aktuelniji problemi, učine to u vezi sa Kosovom.

– Takođe je teško zamisliti da se čitav proces u potpunosti izmesti iz okvira EU, budući da bi to bio ozbiljan udarac po Evropsku komisiju i naročito visoku predstavnicu Federiku Mogerini, kojoj sledeće godine ističe mandat i koja je veoma zainteresovana za uspeh ovog procesa do tada. No, bilo bi dobro ako bi se na neki način obezbedila podrška Rusije i Kine za rešenje do koga se na kraju dođe, kao i da postizanje rešenja snažno podrže SAD. Događaj poput Rambujea dva nije nemoguć, ali je ipak malo verovatan, smatra Burazer.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je prošlog vikenda govoreći o odnosu Beograda i Prištine da će „rat biti prekinut kad dve strane priznaju jedna drugu“. „Sa Srbijom smo imali rat koji je prekinut 9. juna 1999, ali zvanično će rat biti prekinut kada dve strane priznaju jedna drugu. Baš kao što je priznala Hrvatsku, Bosnu, Srbija bi trebalo da prizna i Kosovo. Ovo je u našem interesu i ne treba da se plašimo da zajedno sednemo za pregovarački sto i ozvaničimo priznanje“, rekao je Haradinaj.

Na Haradinajeve poruke reagovao je direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je naveo da „svakodnevnim senzacionalističkim izjavama, Priština na najbolji način dokazuje da status naše južne autonomne pokrajine nije onakav kakvim ga priželjkuju i predstavljaju tamošnjim građanima“.

UNMIK važan za stabilnost

U razgovoru sa pomoćnicom generalnog sekretara UN za mirovne operacije Bintom Kejtom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče pozdravio „dobru saradnju sa UN“ i istakao važnost UNMIK-a „za obezbeđivanje mira i stabilnosti i zaštite srpskog naroda na KiM“. Vučić je izrazio zabrinutost zbog sve učestalijih napada Albanaca na Srbe i pomoćnici generalnog sekretara predao listu incidenata koji su se dogodili tokom maja na Kosovu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari