Amfilohije: Spremni smo za razgovor o Zakonu pa tek onda o Temeljnom ugovoru

„Očekivali smo poziv od Vas da kao odgovorni ljudi otvorimo dijalog o dubinskim i suštinskim problemima koje je izazvao i produbio ovaj zakon i načinu rešenja i prevazilaženja tih problema u skladu sa opšteprihvaćenim civilizacijskim i evropskim standardima i pravnim poretkom Crne Gore, a što bi bilo u najboljem interesu građana Crne Gore“, naveo je mitropolit Amfilohije u odgovoru na poziv Markovića da razgovaraju o zakonu.

Amfilohije je naveo da je njihov poziv za javni i institucionalni dijalog uvijek bio otvoren, ali je, „nažalost do sada od vlasti Crne Gore bio ignorisan“.

„Umesto toga, Vi nas sada javno pozivate da „otpočnemo dijalog u pravcu pripreme temeljnog ugovora o uređenju međusobnih odnosa“ i iskazujete „spremnost da još jednom zajednički sagledamo najbolja rešenja za primenu članova 62, 63 i 64 Zakona. Žao nam što to moramo da kažemo, ali Vi očigledno ne želite da vidite da postojeći Zakon, a ne nepostojeći ugovor, predstavlja uzrok aktuelnih društvenih problema, a o posledicama da ne govorimo. Iz tog razloga, ti ozbiljni problemi se ne mogu rešiti i prevazići ‘zajedničkim sagledavanjem najboljih rešenja za primenu’ ovog bezakonog zakona“, smatra Amfilohije.

Ipak, kako je dodao, „svesni istorijskog i današnjeg značaja trona Svetog Petra Cetinjskoga i“ njihove „odgovornosti kao pravoslavnog arhiepiskopa cetinjskog mitropolita crnogorsko-primorskog i egzarha Najsvetijeg Trona Pećkoga“, koju su „pred Bogom, ovim narodom i istorijom primili od svojih sveštenih prethodnika, a posve zabrinuti za slogu, mir i jedinstvo poverenog nam pravoslavnog naroda Božjeg u Crnoj Gori“ rekao je da su spremni, „imajući u vidu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC i Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i poštujući Ustav Crne Gore, sastanu sa premijerom“.

„Sa nadom da ste iskreno opredeljeni za konačno otvaranje suštinskog i ljudskog razgovora sa ciljem da se, u skladu sa pravnim poretkom Crne Gore, ukloni zakon ili sve diskriminatorne odredbe u njemu, koje su Vama i čitavoj javnosti dobro poznate, kako bi se povratio mir i spokoj među pravoslavne vernike i sve pravdoljupce u Crnoj Gori“, naveo je on.

Kako je dodao, isključivo posle rešenja ovog ključnog problema današnje Crne Gore, može se i treba otvoriti dijalog radi rešavanja drugih, veoma složenih pitanja kao što je povraćaj (restitucija) imovine koju je komunistički režim posle Drugog svetskog rata bespravno i besudno oduzeo od Pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice i građana, a što je međunarodna i zakonska obaveza Crne Gore.

Posle rešenja ključnog problema, kako je dodao, može se otvoriti i dijalog za pripremu i zaključivanje Temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve i Crne Gore.

„Ukoliko ste spremni da prvenstveno razgovarate o Zakonu kao uzroku problema i načinima za njihovo rešavanje, odnosno o uklanjanju spornog Zakona, odnosno njegovih protivustavnih diskriminatornih odredbi iz pravnog poretka Crne Gore, obaveštavamo Vas da bi u tom slučaju u razgovoru sa Vama kao predsednikom Vlade Crne Gore sa nama učestvovali i njihova preosveštenstva episkopi budimljansko-nikšićki Joanikije, mileševski Atanasije i zahumsko-hercegovački Dimitrije. Vjerujući da ste iskreno opredeljeni za rešavanje problema koje je u Crnoj Gori i šire izazvao sporni Zakon, očekujemo da nam dostavite predlog termina za sastanak“, poručio je mitropolit.

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković uputio je mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju poziv na dijalog povodom Zakona o slobodi veroispovesti, objavljeno je 28. januara na zvaničnom Tviter nalogu vlade.

„Vreme je i prilika da se još snažnije posvetimo slozi, zajedništvu i izgradnji poverenja, a naročito unutar pravoslavne konfesije, kao najbrojnije. Vlada tu priliku vidi i prepoznaje, i biće joj snažno posvećena“, objavljeno je.

Vlada je navela da je spremna da se još jednom zajednički sagledaju najbolja rešenja za primenu članova 62-64 Zakona i da se svakako kroz dijalog i mogućno konsenzus, otkloni svaka dilema i sumnja oko korišćenja crkava, hramova i manastira, odnosno njihove buduće namene.