Ana Brnabić – politička biografija: Druga figura u državi

Iznenađenje jeste, ali u najnegativnijem smislu. U politiku je ušla tiho, kao skromna, nestranačka ličnost, ali je postala udarna režimska pesnica, gotovo Vučićev alter ego.

Gostujući u parlamentu kao premijerka pokazala je da ume da se svađa sa opozicijom, da vređa, viče kako bi nadjačala argumente, a bogami i da u afektu psuje opozicionare nazivajući ih „gov*arima“, izdajicama, sve uz gromoglasne aplauze većine u najvišem zakonodavnom domu. I to je verovatno bilo presudno da je Vučić predloži za novu funkciju.

Izborom za predsednicu parlamenta ubuduće će, očekuje se, biti i mnogo nemilosrdnija i glasnija prema opoziciji, jer će to činiti sa mesta predsedavajućeg skupštine, zaduženog za sprovođenje poslovnika.

Postaće predsednica parlamenta, druga figura u zemlji, iako nikada nije bila prva na izbornoj listi. Nikada se do sada ništa nije pitala i niko je ništa nije pitao. A možda bi trebalo bar, na primer, koliko je koštalo renoviranje „Jovankine vile“ u kojoj živi, ili koliko nekretnina i računa poseduje u zemlji i inostranstvu, koja kola vozi. Anu Brnabić u stvari niko do sada nije doživljavao ozbiljno, mada bi sad već trebalo.

Došla je tiho i ušla u istoriju

Oni koji su je poznavali pre političkog uzleta pamte je kao druželjubivu, prijateljski nastrojenu, osobu sa kojom biste rado otišli da gledate fudbal. „Dete iz Pete gimnazije”, pa fakultet u inostranstvu, pa rad za različite američke firme, pa za NALED.

Šira javnost je za Brnabićevu čula u oktobru 2015. tokom afere „Lidija Udovički“, kada je sajt Telepromter objavio transkript telefonskog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre nekadašnje ministarke državne uprave Kori Udovički.

Lidija Udovički je navodno rekla da je kum premijera Srbije i direktor EMS-a Nikola Petrović pokušao da naplati reket od dva miliona evra od spomenute američke firme Continental Wind Serbia, ne bi li vetropark u Srbiji priključili na elektromrežu.

Premijer Vučić je na to odgovorio optužbama na račun Continental Wind Serbia tvrdeći da je upravo ta firma u SAD izlobirala da pet kongresmena potpiše pismo Džozefu Bajdenu u kojem su premijerov brat Andrej i njegov kum Nikola Petrović označeni kao centar korupcije u Srbiji.

Brnabićeva je, međutim, zajedno sa direktorom EMS i ministrom energetike Aleksandrom Antićem, na konferenciji za medije u Vladi Srbije odbacila navode o bilo kakvom pokušaju reketiranja.

„Uopšte me ne zanima da li je ona imala taj razgovor ni šta je pričala zato što je taj razgovor, ako ga je bilo, kada ga je bilo pošto opet ja ne znam, mislim ne postoji ništa na šta ja mogu na taj razgovor ni kad se desio šta, ali mislim to su njene privatne stvari to nije stvar…to nema nikakve veze sa firmom Continental Wind”, izgovorila je tada Brnabićeva.

Otprilike u isto vreme, u medijima se pojavila informacija da bi Ana Brnabić trebalo da bude na čelu „deliveri junita“ u Vladi Srbije, ali prema pisanju medija „deliveri juniti“ nisu nikada zaživeli. U martu 2016. je u javnoj debati došla u sukob sa Fiskalnim savetom koji je osporio isplativost uvođenja onlajn fiskalizacije, za šta su se, sa druge strane, NALED i Brnabićeva, nedvosmisleno zalagali.

foto FoNet Aleksandar Barda

U avgustu 2016. mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić predložio ju je za ministra državne uprave i lokalne samouprave, što je ona oberučke prihvatila. Bila je prva osoba koja je javno za samu sebe rekla da je gej ministarka u Vladi Republike Srbije.

Fikus premijerka

Već 2017. godine, nakon što je Vučić izabran za predsednika Srbije ona je izabrana za premijerku. Na sednici skupštine na kojoj je izabrana u junu 2017.godine, predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma javno je rekao da neće za nju glasati jer je pripadnica LGBT populacije, i ni zbog čega drugog. I ona je pristala da on ostane deo vladajuće koalicije, što se tada činilo kao priličan skandal.

Opozicija je tada govorila da je ona Vučićev poklon Evropi, da je birana po nalogu Zapada, da je donela bolju sliku liberalne Srbije, ali i podelu u SNS-u. Ako je toga i bilo nije se primetilo.

Drugi i treći izbor već su bili rutinski. Od nje se nikad nije očekivalo da stvarno odlučuje o sastavu i radu svoje vlade, a 2020. godine na pitanje da li će ponovo biti premijerka ogovorila je:

„Nije pitanje za mene, dakle ja ne odlučujem o tome (sastavu nove Vlade). Odlučuje predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, to je njegova ustavna nadležnost.“

U prva dva mandata ponašala se neupadljivo i nečujno, a nije se mnogo mešla ni u sastavljene sopstvene vlade, ni u njen rad, pa je u ti vreme dobila i epitet- „fikus premijerka“.

Ljubav prema šefu neupitna i neizmerna

No nije ni bilo važno što se nije mešala u premijerski posao. Dovoljna je bila njena neizmerna ljubav prema onome ko ju je izvukao na površinu. Od samog pojavljvanja nije ni krila da je oduševljena Vučićem, a to je postalo mnogo jače i glasnije nakon što je oktobra 2019. godine postala član SNS, a potom potpredsednica i nakon smene Nebojše Stefanovića i predsednica gradskog odbora naprednjaka.

Bezbroj je primera izliva ljubavi prema predsedniku.

„Uvek je ozbiljan i dosta oštar deluje onako ljudima, ali on je u stvari takva jedna duša od čoveka. Ja zaista ne znam boljeg čoveka od njega. On ima srce onako… najveće na svetu. I nikad ne uzme na kraju nekome bilo šta za zlo. I nije zlopamtilo”, govorila je Brnabićeva u jednoj zabavnoj emisiji.

Tvrdila je da na svetu nema boljeg čoveka od Vučića.

„Da nije tako, dočekale bi vas večeras desetine hiljada članova Srpske napredne stranke. Ovako, vi njemu pretite, on zbog Srbije vas štiti”.

Tvrdila je da jedini on čuva srpske nacionalne interese, da jedini on to ume i može, da se bori i da dok je njega, građani nemaju čega da se plaše.

Za one koji su kritikovali predsednika, Brnabićeva je uvek imala spreman odgovor da su licemeri, bestidnici, da za bolest opozicije nema leka.

Nije se libila da široko, na čemu bi joj pozavideli i sami radikali, deli etikete, da su izdajnici i strani plaćenici. Na Vučićev način obračunavala se i sa nezavisnim medijima, potvrđujući naprednjačku mantru da u toj stranci nije važno ko je kada došao, nego koliko u datom trenutku može da doprinese očuvanju na vlasti.

I ona i Vučić nisu krili bliskost, pa su tako građani na društvenim mrežama mogli da vide predsednika i premijerku kako ispijaju pivo, kako roštiljaju i šetaju.

Drskost i servilnost

Nakon krađe decembarskih izbora, optuživala je opoziciju da radi po diktatu stranih ambasada, na dugme, zaboravljajući da je i sama svojevremeno nakon intervjua Blumbergu servilno, kao đače, iako premijerka, ruskom ambasadoru predala stenogram svog intervjua Blumbergu. Sve kako bi ga uverila da je loše interpretirana.

Blumberg je preneo da je Brnabić rekla da će se Srbija, ako bude primorana da bira između bližih veza s Rusijom i članstva u Evropskoj uniji, opredeliti za ovu drugu.

Kao sa ruskim ambasadorom, Brnabićeva nije tako servilna i sa predstavnicima EP koji kritikuju krađu izbora u Srbiji. Za Mihaela Rota, predsednika Odbora za spoljne poslove Bundestaga tvrdi da je zaslepljen pristrasnošću, a njegove izjave naziva školskim primerom lažnih vesti. Poput Rota ovih dana njenu šikanu prolaze i svi oni međunarodni predstavnici koji nemaju reči hvale za srpsku vlast.

„Drugarice lažljivice“

Kao predstavnica gej populacije Brnabićeva je uspela da za sebe izbori sva ta ljudska prava koja su joj potrebna, da se javno pojavljuje sa partnerkom Milicom Đurđić, da objavljuje fotografije na društvenim mrežama sina, ali ništa od toga nije obezbedila za ostatak gej populacije u Srbiji.

Zakoni o legalizaciji istopolnog partnerstva nisu više ni u najavi. Gej partneri ne mogu da zajedno podignu kredit, da dođu u bolničku posetu ukoliko je dozvoljeno samo prisustvo porodice, o zajedničkoj deci nema ni pomena. Homofobija je i dalje sveprisutna, Europrajd je pretrpeo fijasko, a Brnabićeva je izgledala zbunjeno i iskreno iznenađeno kada je doživela uzvike negodovanja, među kojima je očigledno bilo i onih koje poznaje.

Kao jedan od najupečatljivijih trenutaka njene vladavine bila je pesma „Drugarice lažljivice” njoj upućena posle povika „Kako te nije sramota, bednice, izdala si prajd, uradi nešto!”

Premijerka je tada rekla da niko ne može da im zabrani da šetaju i da je ona uradila mnogo (jer iz njene perspektive stvarno se mnogo bolje živi). Na kraju, jesu šetali ali i nisu, bilo je to nekoliko metara kroz park, sakriveni, dok je ministar u Aninoj Vladi Aleksandar Vulin uporno ponavljao da Srbija nije popustila pritisku velikih sila i da zabrana Prajda ostaje.

Ana Brnabić: Biografski podaci

Brnabićeva je rođena septembra 1975. godine u Beogradu. Hrvatskog je porekla, a njen otac je sa ostrva Krk. Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine. Na univerzitetu Nortvud u Mičigenu završila je studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga na Hul univerzitetu u Engleskoj.

Krajem 2001. vratila se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, a koje je finansirao Ju-es-ejd. Od 2002. do 2011. radi u Ju-es-ejd-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji navodi osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine.

Od 2011. radila je u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a od januara 2013. je bila i njen direktor. U isto vreme bila je i potpredsednica Upravnog odbora NALED-a, od 2013.