“Medeni mesec je definitivno završen”: Prvih 100 dana još jedne vlade u rukama Aleksandra Vučića

Premijerka i ministri su u Jablaničkom okrugu a svako od ministara imaće zasebne posete iz svojih resora u opštinama tog kraja.

Iako nije želela da govori o dobrim i lošim stvarima u dosadašnjem radu Vlade, Brnabić je u sredu istakla je da je prvih 100 dana pre svega obeležila nestabilnost i stalni incidenti na Kosovu i Metohiji.

A ono što je obeležje ove vlade je da još nije bila ni izabrana a mandat joj je oročen do 2024. i to je odlučio predsednik SNS, Aleksandar Vučić, koji obavlaj i funkciju predsednika Srbije.

Ovo je treća vlada koju Brnabić vodi, a koja je u potpunoj senci ili je možda bolje reći u potpuno podrđenm položaju u odnosu na Vučića.

Toga se Brnabić ne stidi, jer kako je rekla prvog dana skupštinske rasprave o vladi, „nije uvreda ako se kaže da je ova vlada „provučićevska“, to je sinonim za prosrpsku vladu“.

Formalno, ministri i Brnabić su zakletvu položili 26. oktobra 2022.

POLITIKA: Medeni mesec je definitno završen

Politikolog Bojan Vranić ukazuje na to da je za prvih 100 dana, vlada dobila grace period, i nije bila u centru dešavanja, kao što je bila situacija na Kosovu i Metohiji.

– Kada se uzmu u obzir velike kadrovske rotacije, poput Vulin-Gašić, Mihajlović-Đedović, Nedimović-Tanasković itd., nije za neočekivati da vlada dobije više vremena nego obično za konsolidaciju. Međutim, poslednjih dana vidimo da se otvaraju problemi poput onih u oblasti poljoprivrede, zdravstva, zaštite životinja, gde se vlada suočava s pritiscima običnih građana i civilnih udruženja. Stoga, medeni mesec je definitno završen i ostaje da se vidi koji kurs će vlada uzeti u rešenju socijalnih problema koji izbijaju na površinu – navodi Vranić.
Kako dodaje, pozitivna stvar koja se može izdvojiti u prvih sto dana je početak popravljanja odnosa sa Hrvatskom, što može imati važne posladice po region.

SPOLJNA POLITIKA: Istočna pozicija na sto načina osigurana

Srečko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, za Danas kaže da u Srbiji ne postoji spoljna politika vlade i ne može se oceniti njen stodnevni rad u oblasti spoljne politike.

– Ona je kao i sve drugo u rukama Aleksandra Vučića. On je lice koje inokosno vodi sve spoljnopolitičke pregovore uključujući kosovsko pitanje. I sve se to radi, u bilateralnim i multilateralnim odnosima sa pojedinim državama i međunarodnum institucija iz glave Aleksandra Vučića, bez ijedne platforme za pregovore koje je usvojila Narodna skupština ili Vlada Republike Srbije i oblastima gde on vodi te pregovore. Platforma, okvir, stavovi, instrukcije su alfa i omega za međunarodne pregovore u svim zemljama sveta – navodi Đukić.

Kako dodaje, po Ustavu Srbije koji važi, spoljnu politiku vodi vlada a ne šef države, i Ustav ne poznaje da su Vučić i vlada iz jedne partije.

– Po sadašnjoj logici, mimo Ustava Vučić može biti i predsednik mesne zajednice, sva vlast pa i međunarodni pregovori su u njegovim rukama, tačno kako je bilo za vreme Miloševića. Strancima je naravno svejedno, nisu oni zaduženi da čuvaju ustavni poredak u Srbiji, njima je bitno da oni što pre ostvare svoje interese. Zato nije moguće oceniti 100 dana spoljne politike „nove“ vlade Srbije. Čak, nemoguće je da je ona bilo šta radila a posebno spoljnopoltička mreža, diplomatija Srbije – ukazuje on.

Naravno iz ovog konteksta, kaže Đulić, izdvaja se ažurno popunjavanje svih mesta u diplomatsko konzularnim predstavništvima, od formata vozača do ambasadora neiskusnim kadrovima SNS, te da tako partijsko zapošljavanje ova zemlja ne beleži ni pod jednim režimom.

Đukić zaključuje da ako su spoljnopolitički prioritet vlade evropske integracije, za ovih 100 dana napravljeno je 100 koraka nazad, jer one zaista odavno nisu interes ovog režima.

– Zato je istočna pozicija Srbije na 100 načina osigurana – zaključuje.

EKONOMIJA: Između neočekivano dobrih poteza i zemenarivanja roka u kojem sve dođe na naplatu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, za damas kaže da je za njega vlada je dobila prelaznu ocenu, iznad 3 plus, 3 na četri, uz kikseve koji nisu morali da se dese.

– U suštini ima prilično dobrih projekta koji su čak i bolji nego u nekim zemljama. Ne bih rekao da Srbija ima mnogo veće plate ili manji dug. To je politička priča i deo političke borbe. Ali to ne znači da sa prljavom vodom treba izbaciti i dete iz korita. Ima tu neočekivano dobrih poteza u teškom vremenu, s obzirom na to šta se dešava u drugim zemljama, na primer u Francuskoj gde su ljudi izašli na ulice – navodi on.

Kako dodaje, ekonomski rad vlade je između neočekivano dobrih poteza i zemenarivanja roka u kojem sve dođe na naplatu.

– Ništa im ne sporim, pogotovo u infratsrukturnim proketima, ali morate razmišljati kakve su mogućnosti Srbije. Nisu velike jer smo mala i realtivno siromašna zemlja i zato treba vodit pametnu politiku na dugi rok – ukazuje on.

On opisuje da nova vlada nije imala potrebe da odustaje od nekih projekata i načina na koji je funkcionisala u prethodnom periodu.

Prema njegovom sudu pohvalno je kako je tadašnja vlada, odnosno ista partija, prošla kroz pandemiju.

– Na iznenađenje mnogih Srbija je vukla poteze koje nisu druge zemlje. Sada kada je došlo do krize u Ukrajini, došlo je do novih izazova. Najveći problem za srpsku vladu, koji nije moguće rešiti, jeste da li da uvede sankcije Rusiji ili ne. Drugo povezano pitanje koje visi kao mač nad glavom su Srbi na KiM – smatra Savić.

Ako objektivno ocenjujemo, kaže, vlast je u prethodnih 4-5 godina prilično dobro plivala.

– Vlasti nam govore da su ekonomski pokazatelji nikad bolji. U suštini, to nije daleko od istine. Ali kada vlast kaže da imamo nikad manje učešće javnog duga u BDP, nije baš tako. U godini kada je počela ekonomska kriza bilo je 27, 9. ali je otišlo u nekom trenutku, moguće 2011, na 80 odsto što se smatra kao granica apsolutne zaduženosti. Pa je vlada Mirka Cvetkovića donela zakon po kojem dug ne sme da pređe 45 odsto, što je poznato u svetu za siromašne zemlje. Statistički posmatrano to je tako. Ali s druge strane, vidimo da se naša vlada ubrzano zadužuje u svetu jer smo potrošili veliki novac za vreme pandemije kada se delilo i kapom i šakom i privredii stanovništvu više puta. Ne želim da kažem da to u tom trenutku nje bilo potrebno. Ali kao ekonomista sam upozoravao da će to dovesti do problema u narednom periodu – navodi on.

Kao jedan od nepotrebnih problema on izdvaja havariju u Obrenovcu, kad smo za kratko vreme potrošili 600 miliona evra zbog nestručnog rukovođenja, neplaniskog rada ali i toga što je cena struje, nafte i gasa ekplodirala što je država morala da pegla i što je značilo da troši devizne rezerve.

– Imali smo i to da država plaća 450 dolara za jedan megavat električen energije, a prodaje ga stanovništvu po 45 a privredi po 80, pa se posatvlja pitanje iz kojih izvora pokrivate razliku. Sreća pa to nije trajalo dugo. Sve to je dovelo do situacije u kojoj ste prinuđeni da se zajmite odnosno emitujete hartije od vrednosti da biste brzo došli do novca. Za to neko može reči da je neuspeh vlade. I jeste u nekom smislu, ali cilj vlasti jeste da ljudi što lakše prođu kroz epidemiju. Kad biste pitali čoveka da li je zadovoljan time jeste, ali nije građanin u obevezi da brine o državi – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, dobra okolnost je što nisu otišli investitori, osim italijanske firme koja je proizvodile obuću, i što stranci kažu da je Srbija zemlja koja je stabilna.

– Zamislte tu izjavu u situaicji koja je nestabilna. Strani investitori ne dolaze ovde samo zbog subvenicija ili niske cene radne snage, dolaze i zbog infrastrukture i drugih pogodnosti kojih ima u Srbiji. To su stvari koje su dobre. Dobro je i da je država nastavila, uprkos svemu, da gradi ubrzano autoputeve. To je za mene jedna od najboljih stvari koje vlada radi. Naravno to sve ima svoju cenu, jer se mora graditi iz kredita. Ali i značajno viša kamatna stopa nije visoka kada se gradi infrastruktura za nardnih 50 godina i koja će dovesti strane investitore i nama omogući kvalitetniji život – objašnjava Savić.

Kao nešto o čemu vlast i građani treba da razmišljaju je treba živeti i sledećih godina i da svaki potez mora biti doziran jer samo najrazvijenije zemlje mogu da finsniraju odjendom sve, a mi ne jer imamo ograničen budžet.

– Niko ne može da ospori da nama treba jedan ili pet puteva. Ali ti kao neko ko rukovodi državom i raspolaže javnim stedstvima moraš da imaš u vidu šta to znači. Da li ćeš zbog puta, koji ti nesumnjivo treba, ući u drugi problem odnosno kredit sa visokom kamatom – zaključuje Savić.