Šta sada Ana Brnabić želi da čuje u Nemačkoj?

Prema rečima našeg sagovornika, ova poseta od velike je važnosti za odnos Srbije i Nemačke jer urušavanje međudržavnih odnosa ne ide u prilog ni jednoj ni druoj strani.

Nakon decembarskih izbora, neki od evropskih posmatrača koji su i poslanici Bundestaga izrazili su negodovanje i zabrinutost za poštovanje izbornog procesa tokom izbornog dana.

Posmatrači su u danima nakon izbora potvrdili stav srpske opozicije i složili se sa ocenama civilnog društva da je tokom izbornog dana došlo do prekrajanja izborne volje građana Srbije i apelovali na institucije i nadležne da reaguju.

Brnabić je tada, kako kroz medije tako i putem svojih naloga na društvenim mrežema optužila neke od posmatrača da iznose neistine u želi da destabilizuju Srbiju.

Razmene oštrih optužbi nastupile su narednim danima između tadašnje premijerke u tehničkom mandatu i stranih posmatrača.

Ona je tom prilikom uputila oštre kritike evropskim poslanicima postavljajući pitanje njihove doslednosti navodeći da se njihove izjave ne poklapaju sa zvaničnom dokumentacijom.

Brnabić je izjavila da posmatrači iz Evrope Stefan Šenah i Andeas Šider „lažu“ i  destabilizuju Srbiju svojim izjavama o izborima, a da u zapisnicima za biračkih mesta na kojima su bili nisu zabeležili nikave neregularnosti.

– Oni su bili posmatrači koji su predvodili delegacije Evropskog parlamenta i posmatračku misiju Saveta Evrope. Ono što su oni uradili nakon toga, sva njihova gostovanja po medijima, suprotno je sa etičkim kodeksom međunarodnih posmatrača – rekla je tada Brnabić za TV Pink.

Brnabić se u sukobu sa evropskim poslanicima našla i nakon objave finalnog izveštaja misije ODIHR kad su njene tvrdnje da ovaj izveštaj ne govori o izbornim neregularnostima u meri u kojoj su na njih ukazivali posmatrači i opozicija.

Ona je insistirala da se ovakav izveštaj ne razlikuje mnogo od onih koje su dobijale i mnoge druge evropske zemlje često se pozivajuči na primer nemačke i kako ona primenjuje preporuke ove nezavisne misije.

Ovakve izjave Brnabić privukle su pažnju evropskih zvaničnika koji su njene izjave demantovali ističući važnost koju ima misija ODIHR i da je poštovanje koje Evropa pridaje njenihm izveštajima, te da miniranje ovog dokumenta krivi sliku o realnim problemima sa kojima se Srbija suočila na izborni dan 17. decembra.

Od tada, Brnabić nije bila u zvaničnoj poseti Nemačkoj, te važnost ove dvodnevne posete  Berlinu dostiže viši nivo jer se može tumačiti kao konačno „zakopavanje ratne sekire“ između predsednice Skupštine i evropskih poslanika.

Bivši diplomata Ivo Visković kaže za Danas da smatra da je ova poseta Brnabić Bundestagu potrebna jer dalje zaoštravanje odnosa nije u interesu ni Nemačkoj ni Srbiji i da je popravljanje odnosa i ublažavanje retorike neophodno.

– Važno je da se i s jedne i s druge strane spusti lopta – kaže naš sagovornik.

Visković navodi da postoje razmimoilaženja u stavovima Srbije i Nemačke po pitanju toga kako Srbija vodi svoju spoljnu politiku, a pre svega kako pristupa pitanju evrointegracija. Dodaje da je odluka o ovo poseti pre svega morala biti zasnovana na oceni svrsishodnosti ovog susreta ili da li je on preuranjea kada se uzme u obzir u kakve sukobe je Brnabić ulazila sa nemačkim poslanicia nakon decembarskih izbora.

– U interesu obe zemlje je da se izglads odnosi. Poslanici Bundestaga su izuzetno važni u političkom životu, drugačije je nego kod nas. Nije dobro da odnosi budu zategnuti – ocenjuje Visković, koji je bio i naš ambasador u Berlinu.

On zaključuje da je poseta Brnabić Berlinu neophodna, kako bi se stvorili uslovi za razgovor na kome će se čuti interesi i stavovi obe strane.

– Dobro je da se može razgovarati, jer dalje zatezanje odnosa nikome ne ide u prilog. Važno je da se čuju interesi i stavovi obe strane i to možda zvuči kao izlizana diplomatska fraza ali je neophodno za odnos ove dve zemlje – podvlači Visković.

Kako je bilo u vreme Angele Merkel

Dok je Angela Merkel vršila funkciju kancelarke Nemačke, Brnabić je bila čest gost u Berlinu, a 2019. godine posetila je nemačku kancelarku čak tri puta za godinu dana.

U septembru iste godine Brnabić je bila u svojoj prvoj zavničnoj poseti, a bila je dočekana uz najveće počasti, nakon čega se nasamo susrela sa Merkel.

Tada je Brnabić izjavila da sa nemačkom kancelarkom pregovara o privredi, a da su politička pitanja tema za predsednika Vučića.

Ovako blizak odnos dve zvaničnice i česte postete srpske premijerke berlinu u medijima su pokrenule spekulacije da Merkle „traži zamenu“ Vučiću, a da bi ta „zamena“ mogla biti Brnabić.

Šta sada Ana Brnabić želi da čuje od Nemaca

Brnabić trenutno boravi u dvodnevnoj poseti Berlinu, a ovog puta je najavila da će teme razgovora biti i političke i ekonomske. U okviru posete sastaće se sa predsednicom Bundestaga Berbel Bas i drugim poslanicima, a planiran je i sastanak sa predstavnicima nemačke privrede koji organizuju Privredna komora Srbije i Odbor za istok nemačke privrede.

U svojoj objvai na društvenoj mreži Iks uoči sastanka kao posebnu tačku razgovora istakla je eksploataciju litijuma, diveći se uspesima Nemačke na ovom polju.

– Jedna od tema će svakako biti i litijum. Želim od Nemaca da čujem kako napreduju njihova dva velika projekta – Vulkan i Zinvald, kakve tehnologije primenjuju i kako, kao društvo, uvek uspevaju da budu na istoj strani – onoj koja čuva nemačke interese. Možda nešto naučimo i mi u Srbiji iz toga, umesto da na temu litijuma slušamo pesnike, a ignorišemo mašinske inženjere, profesore sa rudarsko-geološkog, tehničkog, tehnološkog i drugih relevantnih fakulteta. Tako je to kad se ne borite za Srbiju nego protiv Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na svaku temu i po svaku cenu – navela je Brnabić.