Šta je napisala Ana Brnabić u pismu Evropskoj uniji za koje se ne zna da li je povučeno?

Lajčak, glavni evropski pregovarač za Beograd i Prištinu, kome mandat na ovoj funkciji ističe do kraja ove godine, tokom nedavne posete Prištini, novinarima je rekao da je povučeno pismo Srbije koje je uputila Ana Brnabić dok je bila premijerka, i koje se odnosi na „crvene linije“ za Kosovo.

O kom pismu je reč? Ovaj dokument pojedini mediji zovu poslatim dopisom, dok je u Srbiji službeni naziv „uložena rezerva“.

Kako je 14. decembra saopšteno, predsednica Vlade Ana Brnabić uložila je rezervu na deklaraciju EU „Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.”

U toj rezervi “crvene linije jasne – nepriznavanje i neprihvatanje Kosova kao člana Ujedinjenih nacija, kao i člana u sistemu organizacija i agencija UN”.

Tekst „uložene rezerve“ saopšten iz Vlade Srbije glasi:

„Republika Srbija, posvećena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom ‘Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.’ kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom. „Dogovor o putu ka normalizaciji i njegov prilog o implementaciji,“ kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatljivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo defakto ili de jure priznavanje tzv. “Kosova”. Republika Srbija naglašava da usklađivanje nikako ne znači priznavanje članstva tzv. “Kosova” u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta tzv. “Kosova”. Gore pomenuti dokument ne predstavlja pravno obavezujući ugovor po međunarodnom pravu. Dalje, usklađivanje sa ovom Deklaracijom ne utiče ni na činjenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Republike Srbije pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine“, navodi se u rezervi.

Ovim se, kao što se vidi, reaguje na evropski događaj i evropski dokument.

Preciznije, izdvaja se mišljenje Srbije u odnosu na „Briselsku deklaraciju“ usvojenu na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana, na kome je Srbiju predstavlja premijerka Ana Brnabić.

U Deklaraciji EU poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana EU i traži od Beograda i Prištine brz napredak u međusobnim odnosima i da primene bez odlaganja sve prošle sporazume, Ohridski (Šolc-Makronov) sporazum i njegov aneks.

Uložena rezerva Ane Brnabić izazavala je značajnu pažnju u Briselu, dok je u Srbiji, imala nešto manji publicitet, budući da je politička scena bila zaokupljena izbornom kampanjom za vanredne parlamentarne i delimične lokalne izbore 17. decembra 2023.

U reagovanjima se ističe da je „dokument” Ane Brnabić predat na dan samita Evropskoj službi za spoljno delovanje (EEAS) na čijem je čelu šef evropske diplomatije Žozep Borelj koji posreduje u dijalogu Srbije i Kosova.

Ovaj dopis, je prema tim reagovinjima doveo u pitanje usaglašavanje Srbije sa deklaracijom samita EU-Zapadni Balkan koji je održan 13. decembra u Briselu.

Deklaracija su usvojili 27 šefova država i vlada EU i sa kojom su se, kako stoji u zvaničnom dokumentu, uskladile sve zemlje regiona.

U Briselu su, dakle, prema medijskim napisima, odlučili da protumače da se i Srbija 13. decembra uskladila sa završnom deklaracijom EU-Zapadni Balkan, dok je pismo (uložena rezerva) Ane Brnabić prihvaćena kao nacionalna pozicija Srbije.

Podsetimo, prethodno te godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti 27. februara su u Briselu postigli sporazum (Šolc-Markonov plan), dok su se 18. marta u Ohridu dogovorili o aneksu primene. Međutim, svi ovi dogovori nisu potpisani, jer je to odbio Vučić.

EU je odlučila da ih i bez potpisa smatra pravno validnim, i ugrađuje u dalja svoja dokumenta.

„Možda za Srbiju ovo pismo može biti korisno u predizbornoj kampanji. Ali Srbija treba da zna da, nakon 17. dolazi 18. decembar i svi ostali dani za redom, a obaveze ostaju. Ovo neće tako lako proći kod zemalja članica EU“, rekao je medijima jedan neimenovani visoki evropski diplomata komentarišući pismo premijerka.

Pismo je navodno odmah prosleđeno svim državama članicama EU i tretirano je kao zvanični stav Srbije. U medijima su se oglasile neimenovani sagovornici iz Brisela, tvrdeći da u zvaničnoj komunikaciji na relaciji Brisel-Beograd ni pre ni posle nije upotrebljen tako oštar jezik.