Zašto Ana Brnabić ne može da bude kandidatkinja za predsednicu Skupštine?

Marinković je u emisiji N1 Studio Live rekao da u tom imenu leži razlog odlaganja konstitutivne sednice srpskog parlamenta koja je prvobitno bila zakazana za danas.

Podsećamo, predlog da se za predsednika Skupštine Srbije izabere premijerka Ana Brnabić ušao je u skupštinsku proceduru, navedeno je na sajtu skupštine. U tom predlogu se navodi da je za predstavnika predlagača izabran poslanik Milenko Jovanov.

„Shvatili su da je reč o osobi za koju postoji ustavna prepreka da bude kandidat“, istakao je Marinković.

Kako je pojasnio, član 126 Ustava Srbije jasno propisuje da član Vlade ne može istovremeno biti poslanik.

„Utoliko pre, predsednica Vlade ne može da bude istovremeno poslanica, još manje može da bude predsednica Skupštine. Ona bi morala pod hitno da podnese ostavku na mesto na mesto poslanice“, kazao je Marinković i podsetio da je Brnabić to uradila 2022. godine.

Ipak, ističe, ona ne može da bude kandidatkinja, niti može da bude izabrana.

„Ako podnese ostavku, ostaje na toj funkciji do izbora novog predsednika ili predsednice Vlade Srbije. Takva su naša pravila. Ako ne podnese ostavku na mesto poslanice, a bude izabrana, to će predstavljati ne samo kršenje Ustava već je i potencijalna ustavna kriza“, naglašava Tanasije Marinković.

Beogradski izbori – stvarne ili kozmetičke promene
Govoreći o predstojećim beogradskim izborima, sagovornik N1 kaže da od danas do raspisivanja izbora, ako se ne budu izvršili pritisci, vlast će izaći sa kozmetičkim izmanama postojećeg zakonodavstva i pokušati da ostvari privid pred međunarodnom zajednicom da su nešto učinili.

On kaže da nema nikakvih očekivanja od SNS, ali da, kako ističe, „znamo da reaguju na pritisak“.

Odlaganje datuma izbora, kako je rekao, posledica je pritisaka kako iz Srbije, tako i međunarodne zajednice koji su oličeni u Rezoluciji EP i izveštaju ODIHR.

Prema njegovim rečima, potrebno je napraviti kalendar, da tačno znamo šta radimo danas, sutra, prekosutra, koji su izborni uslovi neophodni.

„Ono što je u zahtevima ProGlasa je minimum, tu su i preporuke organizacija Crta, ODIHR. Sada je na strankama u parlamentu da formulišu u izmenama i dopunama dva zakona – o narodnim poslanicima i lokalnim izborima, platformu onog dela građanstva kao uslov bez koga se ne može izaći na izbore“, naveo je on.

Marinković je dodao da Skupština nije mogla da bude konstituisana pre okončanja postupaka pred Ustavnim sudoma u vezi sa izbornim sprovima.

Za mene Skupština ne može da se konstituiše dok se ne okonaju postupci pred Ustavnim sudom, kazao je on i podsetio da trenutno vode četiri postupka.