Ko je Ana Stevanović, bivša članica Predsedništva SSP?

Ovako je, između ostalog, Ana Stevanović, dojučerašnja članica Predsedništva Stranke slobode i pravde i internacionalna sekretarka objasnila razloge napuštanja stranke čiji je član i visoki funkcioner bila poslednjih pet godina.

Nije Stevanovićeva uvek bila protiv bojkota. Naprotiv, 2020. godine zagovarala je baš bojkot izbora navodeći da bi bilo idealno da izbore bojkotuju svi koji se smatraju opozicijom, i to ne samo predstavnici političkih stranaka, već svako ko se buni protiv nepravde, korupcije i partokratije, te da je u utakmici koja je potpuno kontrolisana od strane vlasti potpuno iluzorno očekivati bilo kakve promene.

Te 2020. godine Stevanovićeva je tvrdila da je bojkot jedina stvar od koje vlast nije uspela da napravi kopiju, poput kopije štrajka glađu ili kopije protesta.

„Bojkot je jedini ogolio one koji hoće da budu kolaboracionisti”, poručivala je tada poslanica SSP, ubeđujući tadašnjeg predsednika PSG  Sergeja Trifunovića da, ako hoće da menja sistem, to može samo bojkotom, a ne izlaskom na izbore.

Cementiranje stavova nije dobro i to svakako zna i Ana Stevanović i otuda možda i dolaze njene političke promene. U politiku i parlament Srbije ušla je 2016. godine kao poslanica pokreta Dosta je bilo.

„U pokret, kao i u ovdašnju politiku sam ušla čista srca i idealistički, verujući da svoje znanje i umeće treba da stavim na raspolaganje svojoj zemlji koju neizmerno volim. Imajući tu sreću da sam u životu imala sjajne profesore počev od učiteljice iz osnovne škole, sve do profesora sa fakulteta koji su mi danas prijatelji, a koji su oduvek podsticali i blagonaklono gledali na moj buntovni duh koji je ustajao protiv nepravde, verovala sam da moram da se odužim za sve što mi je dato tako što ću se boriti za svoju zemlju. Zbog toga sam se priključila pokretu Dosta je bilo“, govorila je Stevanovićeva.

Naprednjak Marijan Rističević, tvrdio je, međutim, da se Ana domogla poslaničkog mesta zahvaljujući tome što joj majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Ona je pomogla da njen tadašnji lider Saša Radulović ne bude predmet pažnje Agencije. Zahvaljujući njoj i njenoj mami, Radulović je vrlo lako mogao da pristupa svim našim podacima kojima raspolaže agencija, a koji nisu javni“, tvrdio je Rističević.

U prve dve godine poslaničkog mandata Stevanovićeva je bila jedan od najvernijih saradnika Saše Radulovića, spremna da se zbog njega uhvati u koštac sa bahatim naprednjacima, koji, kako je tvrdila, od parlamenta prave rijaliti. Pa čak i da ih masno opsuje, što joj je donelo dodatnu „slavu“, bar na društvenim mrežama.

Raduloviću je, ipak, ostala verna dve godine, a onda ga je i ona, doduše, među poslednjima napustila, jer je, kako je navela stavljena pred izbor koji se kosio sa njenim verovanjima, moralnim načelima i savešću.

„DJB je za mene bila ideja o Srbiji u kojoj se rado i lepo živi. Nisam mogla da stanem iza gnusnog saopštenja koje je pratilo odlazak Dušana Pavlovića, a i užasnula me je inicijativa za smenu predsednika stranke Branislava Mihajlovića koji je u proteklih šest meseci podigao pokret. Nakon tih događaja, koji su se kosili sa svime u šta verujem, jedina odluka koja se činila ispravnom, bila je nepovratni odlazak. Bila je to krajnje iznuđena odluka i nesumnjivo jedna od najtežih do sada“.

Šest meseci nakon napuštanja DJB, Stevanovićeva postaje član SSP i to, kako je objasnila, zbog podudarnosti ideja, ali i zbog ljudi koji ne menjaju stavove.

„U SSP-u smo zajednički napisali program što je jedna divna praksa koju bih volela da ostane. Posebno sam ponosna na oblasti koje se odnose na kulturu i medije, inače oblasti koje najbolje poznajem. Tu su predviđena značajna povećanja sredstava koja se izdvajaju na kulturu, ali i na jedinstvena rešenja kojima se konačno ukida tabloidizacija medija“, objašnjavala je 2019. godine Stevanovićeva.

Tada je poručivala i da se divi svakom članu koji potpiše pristupnicu za SSP i koji odluči da uđe u borbu.

„Mi živimo u društvu gde biti opozicionar nije nimalo lako“, tvrdila je sada već bivša članica SSP.

Pet godina kasnije Stevanovićeva kao da sama odustaje od borbe, konstatujući da je odluka SSP o bojkotu pogrešna.

Na pitanje da li će krenuti put bivše stranačke koleginice Tatjane Macure i preći u neku drugu stanku, ona odgovara „nikako“, i „da joj je dosta stranaka“.

Stevanovićeva je rođena 1984. godine u Beogradu.

Diplomirala je 2008. godine menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti, u Beogradu. Doktorirala je na temi psihologije menadžmenta i liderstva, organizacionih inovacija ustanova kulture i psihologije kreativnosti na istom fakultetu. Usavršavala se u Grčkoj, Poljskoj, SAD i Švedskoj.

Profesionalnu karijeru započela je 2004. godine na Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu FEST gde je bila angažovana u pres službi festivala sve do 2012. godine. Od 2005. godine sarađivala je i sa Beogradskim festivalom kratkometražnog i dokumentarnog filma, koji je najstariji festival ovakvog tipa u Evropi. Učestvovala je u realizaciji i osnivanju festivala animacije – Animanima u Čačku, a sarađivala je sa festivalima Slobodna zona, Banja Luka Film Festivalu, Sinema Siti u Novom Sadu i sa festivalom dokumentarnog filma Beldoks.

Objavila je oko petnaest naučnih radova na temama medijske cenzure i etike medija, psihologije liderstva i komunikacionih strategija. Radila je u oblasti kulture i umetnosti na poziciji menadžer za komunikacije.

Govori engleski i grčki jezik, a služi se italijanskim i ruskim jezikom.