Anadolija: Članstvo u EU na Balkanu je oruđe za ucenjivanje prvog komšije

Nekadašnje naizgled prihvatljivo uverenje da će proširenje EU dovesti do evropeizacije novih članica i do efekta prelivanja na zemlje u njihovom susedstvu diskretno je sahranjeno, ocenio je u autorskom tekstu profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu Hamza Karčić.

„Iliberalni zaokret u mnogim državama članicama koje su se EU pridružile od 2004. godine pokazuje da je evropeizacija reverzibilan proces. Politika opstrukcije koju su nove članice sprovodile prema susedima potkopala je ideju evropeizacije koja je pre deset godina bila moderna“, navodi se analizi, koju prenosi portal Euraktiv Srbija.

Karčić u tekstu podseća da je Bugarska u novembru prošle godine blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa svojim prvim susedom Severnom Makedonijom. To je, kako navodi, treća prepreka za Skoplje na putu u EU, nakon onih koje su joj prethodno postavljale Grčka i Francuska.

Međutim, veto Bugarske nije nikakav usamljen primer. Slovenija je 2009. godine blokirala članstvo Hrvatske zbog spora oko granice u Piranskom zalivu.

Zatim je 2016. godine Srbija optužila Hrvatsku da blokira njene pristupne pregovore, navodno zbog položaja hrvatske manjine, podseća se u komentaru.

Autor upozorava da taj pristup „blokiraj suseda sada kad možeš“ otvoreno demonstrira ne samo koliko je pogrešno obećanje regionalnog efekta prelivanja evropeizacije, već i sve nepravedniji treman balkanskih zemalja koje nisu u EU.

„U osnovi, nove članice EU koriste članstvo u klubu kao polugu za iznudjivanje ustupaka od svojih prvih suseda. To nije izuzetak, nego obrazac koji će se ponavljati“, piše Karčić.

Uz ocenu da je Bosna primer takvog postupanja iako još nije dobila ni status kandidata za članstvo u EU, Karčić piše da su politički lideri Hrvatske ubrzo posle njenog ulaska u EU 2013. počeli da pokazuju krajnje neopravdan i neutemeljen paternalistički pristup BiH.

„Direktno uplitanje u bosansku unutrašnju politiku seže od favorizovanja izbornih kandidata pa do pokušaja uticanja na bosansko zakonodavstvo. Preuzimajući na sebe ulogu čuvara ‘evropskih vrednosti’, hrvatski politički lideri su, ma kako bili neuverljivi, želeli da instrumentalizuju članstvo u EU. Taj pristup imali su i nacionalisti i socijaldemokrate“, ocenjuje se u komentaru.

Dodaje se da je realno očekivati da će i Srbija, koja je u evrointegracijama daleko više odmakla od BiH, kada udje u EU pokušati da iskoristi tu novu prednost kao što su to pre nje učinile i Slovenija i Hrvatska, i da će se u tom slučaju BiH naći izmedju Srbije i Hrvatske koje prete mogućim vetom.

Međutim, taj obrazac postavljanja prepreka susedu na njegovom putu u EU seže i dalje od Bosne, pa se može zamisliti da će jednog dana Srbija, kada udje u Uniju i ako do tada ne budu rešeni odnosi sa Kosovom, na evropski put Kosova postavljati prepreke koje će biti „zaogrnute i predstavljene kao ‘evropski standardi’ koje Priština mora da sprovede „, navodi se u komentaru.

„Ono na šta pregled tih dosadašnjih prepreka ukazuje, jeste da ulaganje veta nije odstupanje, već etablirana praksa. Članstvo u EU do sada je služilo kao poluga kako bi se komšija naterao da učini nešto što inače ne bi, i da se povrh toga sopstveni nacionalistički interesi predstave kao ‘evropske vrednosti'“, ocenjuje se u komentaru.

„U kombinaciji sa usponom kranje desne politike i iliberalnim zaokretom u novim članicama EU, veta koja su upotrebljena protiv zemalja kandidata ne bude nikakvo poverenje. Politička implikacija tog trenda je da bi za zemlje koje teže članstvu u EU, umesto da rade isključivo na unapredjenju dobrosusedskih odnosa, bilo pametnije da izgrade jače veze sa ključnim prestonicama, u prvom redu Berlinom, u nadi da će tako neutralisati barijere sa kojima mogu da računaju“, zaključuje autor komentara.