Analitičar Fuere: Puno toga će zavisiti od ishoda izbora za evropski Parlament

Koje su glavne prepreke da bi EU imala zajedničku politiku prema Zapadnom Balkanu?

Integracija Zapadnog Balkana u EU jeste njena zvanična politika. Ali, ono po čemu se razlikuju evropske članice je brzina tog procesa. Na primer, francuski predsednik (Emanuel Makron), posebno nakon problema uzrokovanih Bregzitom, smatra da se EU mora više baviti “produbljivanjem” integracija pre nego što prihvati nove članice. Po mom ličnom mišljenju, to je veštački izazvana debata, jer mogu se međusobno produbljivati odnosi unutar EU, a da se ona istovremeno i proširuje.

Puno toga će zavisiti od ishoda izbora za evropski Parlament i koliko će podrške dobiti populističke partije. Jer, mnoge od njih pokušavaju da izjednače pitanja migracija i proširenja, što je veoma toksična rasprava. Zato smatram da je ključno pitanje hoće li evropski lideri imati dovoljno hrabrosti da nakon izbora ostanu posvećeni integraciji Zapadnog Balkana i učine sve da je ubrzaju.

Može li se reći da je neefikasnom politikom prema Zapadnom Balkanu, EU otvorila vrata za druge uticaje u ovom regionu?

Može. Sve do 2017. EU je uzimala Zapadni Balkan zdravo za gotovo i nije mu posvećivala dovoljno pažnje. Uz nedostatak doslednosti, sve je to otvorilo prostor za Rusiju, Kinu, Tursku. Onda je EU shvatila da time radi u korist svoje štete. Ali, dosta kasno.

Videli smo šta se desilo u Makedoniji sa erupcijama nasilja u Parlamentu aprila 2017, a bivši lider, koji bi trebalo da bude u zatvoru jer je osuđen za korupciju, umesto toga je u Mađarskoj. To je lekcija EU da treba biti mnogo doslednija i snažnija u odnosu prema Zapadnom Balkanu, kako bi osigurala da se sprovode procesi reformi.

Tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu prošle sedmice, srpski predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će se konsultovati sa Putinom oko mogućih rešenja u pregovorima sa Kosovom. Kakva je poruka time poslata EU koja je posrednik u pregovorima?

To je još jedan primer politike predsednika Vučića koji provodi puno vremena konsultujući Rusiju. EU jeste glavni medijator, što naravno ne znači da SAD ili Rusija ne mogu iskazati svoja stanovišta. Ali, pogledajmo sa praktične strane: ne samo u Srbiji, već u svim zemljama Zapadnog Balkana ukupno 70 posto trgovine odvija se sa EU. Ono što Rusija nudi je daleko manje od toga. Mislim da je tu reč više o emotivnom odnosu predsednika Vučića koji on koristi da ojača svoju poziciju, i sumnjam da će to imati mnogo uticaja na same pregovore.

EU ima odgovornost da se mnogo doslednije i aktivnije uključi u ovo posredovanje, jer su pregovori zapali u veoma teško razdoblje nakon uvođenja kosovskih taksi na robu iz Srbije i BiH, a s druge strane nisu ispunjena evropska obećanja Kosovu o viznoj liberalizaciji. Mnogo je problema koji utiču na to posredovanje, ali ono je krucijalno važno za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, što je i među uslovima za priključenje EU.

Čitav intervju možete da pročitate na portalu Radija Slobodna Evropa.