Analitičari: Opozicija ne sme da zbuni birače

To znači da bi jedinstvo ili podela u više kolona moralo da važi i za izbore u Beogradu i za izbore za Narodnu skupštinu, smatraju sagovornici Danasa koje smo pitali šta je bolje rešenje za opoziciju, da na beogradskim i parlamentarnim izborima nastupi u istoj formaciji, bilo to jedna ili više kolona, ili da za različite nivoe izbora pravi drugačiju taktiku i podele na kolone.

Uz to, kako kažu analitičari, struktuiranje prepoznatljive politike je važnije od broja kolona, iako je jedna najbolji izbor, a moguće je i vršiti pritisak na razdvajanje termina izbora.

Blok koji je trenutno najpovezaniji i koji je spoj partije i udruženja koje jesu i koje nisu izašle na izbore čine Inicijativa Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Građanski demokratski forum.

Okosnica drugog bloka mogla bi da bude Stranka slobode i pravde, uz DS na čelu sa Zoranom Lutovcem.

Mediji spekulišu i da bi im se mogao pridružiti Pokret slobodnih građana, koji je u trenutno „zaleđenom“ procesu integracije sa Novom strankom.

Ovom bloku vrednosno bliska može biti SDS, ali lideri SSP, DS i SDS, Dragan Đilas, Zoran Lutovac i Boris Tadić, ne nalaze zajednički jezik, pa je pitanje kojem savezu će se SDS prikloniti.

Da li savezu sa lokalnih izbora na Vračaru na koje je izašao sa PSG i Novom strankom ili nekom drugom.

U trećem „ideološkom“ bloku takozvane desnice bile bi DSS, Narodna stranka i Dveri.

Međutim, tu dolazimo do čvrstog stava Narodne stranke i njenog lidera Vuka Jeremića da neće saradnju sa partijama koje su izašle na izbore, a DSS je na njih izašao.

Uz to, Dveri i NS ciljaju na isto biračko telo pa je prema našim saznanjima konkurencija na terenu velika, što bi mogo da utiče na njihovu buduću saradnju. I NS i Dveri sada insistiraju na samostalnom stranačkom radu ne želeći da biraju strane i blokove, dok je DSS u neformalnom savezu oko jedne ideje „oslobađanja javnog servisa“ sa SDS, NS, PSG, Ne davimo Beograd.

Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže da opozicija ima veći problem od kolona jer nema prepoznatljivu politiku, osim kritike vlasti po svim pitanjima, što nije dovoljno za poverenje većeg broja građana.

– Ako te partije, zbog nepostojanja politike, ne mogu da akumuliraju veći broj pristalica, onda su oni sitni bilo da idu u jednoj ili više kolona ili pojedinačno. Za njih je sada najveći zadatak da strukturiraju prepoznatljivu politiku i ponude konkretna rešenja za probleme. Ono što govore nije u službi zadobijanja većeg broja građana – navodi on.

Prema njegovim rečima, na beogradskim izborima ukrupnjavanje ima smisla.

– Ali može da zbuni birače ako idu jedinstveni u Beogradu, a razjedinjeni na parlamentarne izbore. To je suviše zbrke. Pitanje kako bi se to predstavilo građanima i ide malo teže. Imate dve odvojene kampanje i nisam siguran koliko je to pametno. Ako se pokazuje jedinstvo, onda ono treba da ima određenu ideju koja ide i prema građanima Beograda i prema građanima Srbije podjednako – navodi Lacmanović i pojašnjava ako se na primer u Beogradu ide u više kolona, u istim kolonama se ide na izbore i u Republici.

Istraživač saradnik u Institutu za političke studije Dejan Bursać za Danas kaže da nije siguran da je pametno praviti različite liste na istim nivoima izbora.

– Mogu da urade sledeću stvar. Izvrše pritisak da se razdvoje termini izbora i oko toga mobilišu javnost. Ili da bojkotuju sve osim izbora u Beogradu i da probaju tu da pobede. Ali to je sve ili ništa strategija – navodi Bursać.

Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, za Danas kaže da kada se sve sabere i oduzme, nema sumnje da je bolje da se ide u jednoj koloni.

– A svakako je bolje da se ne šara tj. da se ne prave različite varijante za različite nivoe izbora, jer to definitivno šalje lošu poruku i zbunjuje birače – kaže Vukadinović.

I politikolog Mladen Mrdalj smatra da je jedna kolona, formirana na načelu i pod sloganom spasavanja demokratije, najpametnije rešenje.

– Država je u opasnosti da se formalizuje vladavina jednog čoveka, to mora da se spreči i to je osnovna linija podele. Ujedinjenje cele opozicije bi bio taj alarm. To znači izlazak na sve izbore bez obzira na uslove. U prvi plan treba istaći parolu o spasavanju slobode i konkretna sistemska promena koja to treba da obezbedi. To treba da ide na čelu te kolone. Ne može više uopštena priča – zaključuje Mrdalj.