Analitičari: Spisak osumnjičenih sa severa Kosova povod za nove sukobe?

Da spisak osumnjičenih lica iz Kosovske Mitrovice, o kom se spekulisalo, postoji građani su javno prvi put saznali od Gorana Rakića, predsednika Srpske liste i ministra u kosovskoj Vladi. Rakić je na konferenciji za medije 25. aprila rekao da su pod istragom oni koji su učestvovali u protestima prošle godine zbog jednostranih odluka Prištine.

Rakić je tada naveo da smatra da je to politički proces u kom su oni unapred osuđeni, te pozvao građane da pozive ne primaju, niti se na njih odazivaju. Dodao je da je stranka čiji je predsednik tim povodom održala hitne sastanka sa međunarodnim predstavnicima, te zapretio i „svim demokratskim i nedemokratskim sredstvima“, odnosno „totalnom građanskom neposlušnošću“, ako Priština krene sa jednostranim potezima.

Spekulisalo se ko je na spisku, a na onom koji je Danas objavio na portalu, između ostalih, javnosti nepoznatih imena, nalaze se i čelnici Srpske liste, predsednici privremenih organa, kao i predsednik opozicione građanske inicijative „Srpski opstanak“.

Na spisku koji smo objavili se nalazi 58 imena, a neki od osumnjičenih su Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, Aleksandar Spirić, gradonačelnik Privremenog opštinskog organa Mitrovice, Milan Radojević, gradonačelnik Severne Mitrovice, Srđan Vulović, predsednik opštine Zubin Potok, kao i Vučina Janković, predsednik opštine Zvečan, svi iz redova Srpske liste. Tu su i Jovan Dimić, potpisan kao „ilegalni direktor u (nedostaje deo) „Trepča“ na severu“, tačnije generalni direktor „Trepča Sever“, Goran Kovač, direktor sportskog centra u Severnoj Mitrovici, dok se predsednik opozicionog Srpskog opstanka Aleksandar Arsenijević nalazi na 17. mestu.

Spisak je na srpskom jeziku, nalaze se pored imena i lični brojevi, adrese, nadimci, funkcije. Njega je, kako piše, u vidu obaveštenja, Uprava za istraživanje teških zločina u Prištini uputila Regionalnoj policijskoj upravi Severna Mitrovica, kako bi se građanima uručili pozivi za razgovore u zgradi prištinskog Istražnog odeljenja. Kako je sumnjiče za napad na ustavno-pravni poredak, poziv na otpor, učešće u rulji u vršenju krivičnog dela i huliganstvo, ali i teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno posedovanje oružja, ali nije naznačeno koje krivično delo se odnosi na koje lice.

Zvanična potvrda postojanja spiska, ali ne i toga ko je na njemu, došla je prošlog petka. Vršilac dužnosti komandira Severne policijske stanice, što je naziv za stanicu kosovske policije koja deluje u severnoj Mitrovici, major Goran Živković potvrdio je na sednici Skupštine opštine Severna Mitrovica da postoji spisak Srba koji se sumnjiče za teška krivična dela i da je u toku uručivanje poziva licima sa tog spiska, prenosi Kosovo Onlajn.

On je naveo da spiskovi nisu tajna, te da postoje dva takva – jedan od 58 osoba, osumnjičenih za kršenje ustavnog poretka Kosova, i drugi od 14 lica, „koja se terete za teško ubistvo u pokušaju, ometanje službenih lica i još dva, tri krivična dela“. Napomenuo je i da u stanici čiji je v.d. komandira ne znaju o kakvim se predmetima radi. Potvrda je stigla nakon odborničkih pitanja da li postoje spiskovi na kojima se učesnici septembarskih protesta pozivaju da se jave u Prištinu na razgovor. Naveo je i da policijski službenici su ti koji pozive uručuju, a da su lica sa spiska iz opština sa severnog dela KM – Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, rekao je Živković.

Istog dana kada je postojanje spiska Živković potvrdio, tada još nezvanični spisak, komentarisao je na konferenciji predsednik Srpskog opstanka.

Arsenijević je naznačio da u Mitrovici vlada strah zbog teških krivičnih dela koja se stavljaju na teret građanima, kao i da je spisak vid represije zbog protesta i blokada proteklih meseci, kada su izbili ulični nemiri tokom akcije kosovske policije u apoteci na severu KM, ali i blokada administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak zbog problema sa tablicama, nakon odluke Prištine da zabrani tablice Republike Srbije na Kosovu. Arsenijević je dodao da su građani sa spiska dovedeni u situaciju da biraju između života i smrti, s obzirom na kaznu od 40 godina zatvora, te da zato postoji bojazan od nemira.

Da sukobi nisu isključeni smatra i Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative, nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice, koja za naš list kaže da povod za sukobe može biti privođenje nakon eventualno masovnijeg odbijanje građana da se pojave na ispitivanjima.

„Ne mogu da isključim sukobe, posebno imajući u vidu da ako dođe do masovnijeg odbijanja građana da se pojave na ispitivanjima, može doći do privođenja. Ova situacija takođe je povoljna i za instruisanje incidenata od bilo koje treće strane koja je eventualno zainteresovana za eskalaciju. Stoga smatram da su pozivi građanima da se ne odazovu na ispitivanje pogrešni. Iako razumem rezerve u pravosudni sistemu imajući u vidu da su npr. osumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovica bili u pritvoru više od godinu dana pre nego je optužnica podignuta, a imali smo čak i slučaj čoveka koji je zbog pogrešne identifikacije proveo nekoliko meseci u pritvoru zbog ratnih zločina, mislim da je pogrešno da građani sami sebe i proteste kriminalizuju odbijanjem saradnje sa istražnim organima“, kaže za naš list Rakić Andrić.

Andrija Lazarević, novinar iz Zubinog Potoka, kaže da je zanimljivo da smo 2019. imali primer mnogo nasilnijih okršaja, a tada o spiskovima nije bilo reči.

Nervozu među građane na KiM više unose spekulacije usled nepoznanica oko spiskova nego spiskovi sami, smatra politikolog Ognjen Gogić.

„Pored samog postojanja spiskova, pitanje na koje treba dati odgovor jeste kako su oni procurili. Pošto nijedna kosovska institucija nije zvanično saopštila da je reč o njenim dokumentima, postoji osnov za sumnju u njihovu autentičnost„, ukazuje Gogić i napominje da je Goran Živković, major u kosovskoj policiji, potvrdio da postoje neki spiskovi, ali da to ne znači da je reč o dokumentima koji cirkulišu po društvenim mrežama.

Za sada se jedino może primetiti, ocenjuje Gogić, da je kruženje ovih spiskova podiglo nove tenzije na severu Kosova, što je verovatno bilo namera sa kojom su oni objavljeni. Ipak, smatra da situacija sa spiskovima verovatno neće dovesti do ozbiljnije destablizacije prilika na severu.

„Radi se o tome da srpska strana tokom poslednjih meseci vrlo dozirano pristupa problemima. O tome najbolje govori činjenica da je srpska strana bez nekog većeg otpora prihvatila zabranu Priština da se na Kosovu održe srpski referendum i izbori. Zbog situacije u Ukrajini, Beograd izbegava bilo kakvu eskalaciju sukoba kako bi izbegao optužbe da oponaša Moskvu. Ono što se dešava poslednjih meseci jeste da Beograd popušta pred potezima Prištine, uprkos tome što povremeno pravi buku“, navodi Gogić.

Upitana da li je spisak vid represije Rakić Andrić kaže da „broj osumnjičenih a i efekat koji je ta najava prouzrokovala svakako ukazuju da je zastrašivanje moguću motiv“.

Ona izražava rezervu u vezi kapaciteta Specijalnog tužilaštva da vodi istrage protiv tolikog broja ljudi, posebno, kaže, imajući u vidu skromne rezultate, odnosno gotovo potpuni izostanak sudskog epiloga i presuda u ranijim slučajevima masovnijih istraga, poput one koja je obuhvatila i 40-ak policajaca KP zbog krijumčarenja i organizovanog kriminala 2019.

„Stoga sam sklona da verujem da se pre radi o pokušaju zastrašivanja radi obeshrabrivanja nekih budućih protesta i građanske neposlušnosti, bar u onom delu optužbi koje se odnose na rušenje ustavnog poretka“, kaže Rakić Andrić.

Gogić, upitan može li atmosfera na KiM iskoristiti, uz celokupnu atmosferu uslovljenu ratom u Ukrajini, biti iskorišćena od strane režima Aleksandra Vučića, kako bi lakše uveo sankcije Rusiji, kaže da „atmosfera koja se stvara u javnosti je samo pokušaj da se prikrije i kompenzuje odsustvo instrumenata da se utiče na situaciju na Balkanu“.

„Ne prepoznaje se da EU i SAD u ovom momentu imaju definisanu politiku prema Srbiji i Balkanu. Samo postoji medijska histerija. U takvoj situaciju ne postoji podsticaj da se bilo šta značajno promeni na terenu“, navodi Gogić.