Analitičarka Helena Ivanov: Zašto Ursula fon der Lajen jedno govori u Prištini, a drugo u Beogradu

Zato je Fon der Lajen u Beogradu govorila o prihvatanju Ohridskog sporazuma i njegovoj primeni, dok je u Prištini, od koje traži Zajednicu srpskih opština, iskoristila formulaciju „de fakto priznanje Kosova“, kako bi obe strane privolela da primene ono što je dogovoreno, objasila je Ivanov u serijalu Agreman.

Prema njenim rečima, glavni cilj posete predsednice Evropske komisije bio je da podseti na partnerstvo zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom (EU), kao i da je priključenje realna mogućnost.

Ta poseta je način da se kaže „mi i dalje želimo da pristupite“, objasnila je Ivanov i konstatovala da je dolazak Ursule fon der Lajen u Beograd i Prištinu bio neophodan i zbog incidenta u Banjskoj, koji je predstavljao najdramatičniju eskalaciju „od svih“.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija koji će biti objavjen naredne nedelje, Ivanov je ocenila da će važan deo sigurno biti posvećen činjenici da se Srbija ne usaglašava sa spoljnom politikom EU prema Rusiji, posle njene agresije na Ukrajinu.

Izveštaj će sadržati i kritičku ocenu situacije na Kosovu posle sukoba u Banjskoj, predvidela je ona i ocenila da je Srbija imala boju pregovaračku poziciju pre tog događaja, jer je delovalo da je Kosovo to koje pravi problem u procesu pregovora i primeni dogovorenog.

Posle Banjske i priznanja MIlana Radoičića o umešanosti i optužbi da je vlast Srbije to porencijalno orkestrirala, za očekivati je da i Beograd dobije svoj deo kritike, predočila je Ivanov i dodala da treba videti da li će biti pomenuti i protesti „Srbija protiv nasilja“, situacija sa slobodom medija i reforma pravosuđa.

Ona veruje da će te teme dobiti manje kritički ton, jer su unutrašnja politička pitanja Srbije trenutno za EU manje važna od usaglašavnja spoljne politike sa Unijom i procesa normalizacije sa Kosovom.

Prema tumačenju Ivanov, u situaciji sukoba Rusije i Ukrajine, kao i Izraela i Hamsa, Uniji je potreban dobar rezultat u regionu i to je razlog intenzivnog diplomatskog truda između Beograda i Prištine.

Ono što EU čini je da pokuša da reši kosovski problem i kaže evo evo uspeli smo da rešimo pitanje koje traje tri decenije, uverena je Ivanov.

Upitna o uzdržanom stavu Srbije prema sukobu Izraela i Hamasa, ona je primetila da je na početku sukoba država osudila napad Hamasa, ali da se od tada zvaničnici nisu mnogo oglašavali.

Nju to ne iznenađuje, jer je iz perspektivne političara i zvaničnika, pored pitanja unutrašnje politike, pre svega predstojećih izbora, dijalog sa Prištinom sada prioritetnije pitanje.

Dok je svet sve više podeljen po pitanju sukoba, Beograd je, kako ne bi bilo „trn u oku“, odlučio da bude tih i prepusti da se međunarodna zajednica bavi nekim drugim konfliktom, a ne situacijom ovde, zaključila je Ivanov.