Analiza Vučićevog nastupa u Malom Zvorniku

U pravu su kad podsećaju na poraze koji su snašli Srbe posle tih „otvorenih razgovora“.

U pravu su i ti koji ukazuju da je jadan narod u toj sali slika i prilika srpske države pod vlašću SNS-a.

U pravu su i oni koji primećuju da je reč o Vučićevom upravljanju krizom izazvanom otporom našeg društva prema otvaranju rudnika litijuma jedne ozloglašene svetske kompanije.

U pravu su i ti koji likuju nad tim kako Vučić ponižava saradnike – kad Drobnjaku kaže zakasnio si sat vremena, nemoj da sedaš pored mene, stani tamo.

Sva su ta i slična zapažanja sa moralno-političkog stanovišta ispravna.

Ali, šta od te ispravnosti ima onaj otac troje dece, koji moli, spreman je i da klekne, da mu Vučić napravi put. Tamo gde Vučić ima sto sigurnih glasova za SNS. Sa Vučićem može da se priča da li je to ovo ili ono skretanje, da li vodi u makadam ili je nasut zemljom. Njemu, tom čoveku, je važno da je predsednik rekao „zovite Sinišu (Malog)“, tog svemoćnog blagajnika Srbije.

Njima, tim ljudima je važno što su „Žana i Marko“, Vučićev deliveri junit, popisali njihove žalbe i molbe, što im je rečeno da će biti uzete u razmatranje.

Njima nije do ispravnosti, njima je do toga da im se problem ako ne reši, a onda barem da ih se umiri time što se neko zauzeo da se pokrene sa mrtve tačke.

I ako Vučić nastupa kao tehno-feudalistički vladar, oni će onda biti podanici, zašto pa, to ne bi bili?

Izašli su pred kralja, pred političkog i ekonomskog gospodara zemlje Srbije, on je sa njima na ti, od njega mogu nešto da dobiju, makar iluzornu nadu.

Imaju li zapravo izbora? Kakva rešenja im nude aktivisti, opozicionari, liberalni krugovi u Beogradu?

Rođendansku žurku, koju je najavio mladi Nikola Ristić, govoreći u hladnom prostoru Građanskih inicijativa?

Mogu li da zamisle kakvog glasovitog opozicionog lidera i aktivistu da se znoji sa njima u istoj sali, da im pristupi, drugačije nego kao podanicima, i da se zauzme istinski za njih?

Ko iz opozicije može da im ponudi spas od brutalnog tehno-feudalizma?

Ko da im pristupi govoreći pravim jezikom, tako da ne bude i kralj i šef komunističkog komiteta u isto vreme?

Ko neće samo da priča kako je država loša, jer je kralj loš, a podanici još gori, ko da stane pred Vučića u toj sali čista srca i britka uma?

Ima takvih u Srbiji, ali nemojmo se lagati, nisu deo opozicionog krema i nisu među onima koji se gadeći zaklinju da u takve sale nipošto ulaziti neće.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.