Anđela Mićić: Borba za liberalne ideje ne završava se 4. marta

Tako se, često, moje druženje sa drugom decom odvijalo i u „beskrajnim“ opozicionim kolonama devedesetih i razgovorima o politici, koji su bili iznad naših godina i zrelosti u tom trenutku. Kasnije, naravno da nisam uživala u ograničenjima koje bi mi nametala policija tokom i nakon vanrednog stanja, kao i u opasnostima koje sam osećala. Zato sam, sećam se, sa 13 godina, pitala majku da li neko drugi može da preuzme njene funkcije tokom vanrednog stanja. Tek nekoliko godina kasnije, bilo mi je jasno da je to bilo nemoguće i da bi to anuliralo sve ono što je postignuto za vreme Vlade Zorana Đinđića, kaže u razgovoru za Danas Anđela Mićić, kandidatkinja Liberalno-demokratske partije na beogradskim izborima. Ona ovako odgovara na pitanje, da budući da je odrasla u političkoj porodici, i da je prirodno da je politika bila svuda nje, da opiše kako pamti to vreme kada je njena majka obavljala najvažnije poslove u državi, odnosno da li je uopšte bila svesna šta se dešava.

Anđela Mićić je ćerka Nataše Mićić, bivše predsednice Skupštine Srbije, koja je u vreme akcija Sablja pre 15 godina, nakon atentata na Zorana Đinđića, bila i vršilac dužnosti predsednika Republike. (Nataša Mićić je tada bila funkcionerka Građanskog saveza Srbije, a sada je poslanica LDP.)

* Vi ste politički danas angažovani u Liberalno-demokratskoj partiji i bićete jedna od kandidatkinja te partije na gradskim izborima u Beogradu. Da li je to bio nastavak tog prirodnog političkog puta i koliko osećate opterećenje da Vas svi u startu gledaju možda drugačije u odnosu na ostale?

– I pre mog punoletstva bila sam aktivna u nekoliko omladinskih organizacija, kao što su JAZAS i gimnazijski đački parlament. Moje prvo glasanje, 2007. godine, poklapa se sa prvim izlaskom LDP-a na izbore. Brzo sam postala članica Liberalno-demokratske partije i aktivna u onim oblastima koje me najviše interesuju kao mladu osobu koja nikako ne može biti pasivna dok se svet oko nas menja tolikom brzinom. Mi mladi u tome imamo posebnu odgovornost i obavezu.

* Završili ste Fakultet organizacionih nauka, trenutno radite u ozbiljnoj firmi. Koliko mlađi ljudi uopšte imaju vremena da se posvete politici, odnosno da li uopšte imaju poverenja u to što se zove politika danas u Srbiji?

– Problemi moje generacije prevazilaze naše realne mogućnosti da na njih utičemo. Potpuno razumem stanje u kom se nalaze ljudi koji u dvadesetim godinama rade slabo plaćene poslove, žive sa roditeljima i razmišljaju kako izgleda njihova perspektiva u ovakvoj zemlji. Jasno mi je i koliko nepoverenja postoji u politiku i političare. Moje okruženje isto tako razmišlja, i zato sam i lično izuzetno motivisana da menjam stvari.

* LDP nastupa na ovim izborima sa konceptom koji u prvi plan gura mlade, neafirmisane ili delimično afirmisane ljude u politici. Da li mislite da će ljudi to prepoznati i da li ima prostora za takvu ideju dok se sa druge strane stvara polarizacija za i protiv ove vlasti?

– Naša ideja je da se predstavimo ljudima. Svesna sam zatrovanosti našeg političkog života i koliko je agresije među svima nama. Ideja ove kampanje je da nas ljudi čuju – čuju drugačiji način govora, razmišljanja – pa makar se ne slagali sa nama i odbili da nam poklone poverenje. Niste od nas čuli nijednu reč upućenu opozicionim listama, dok skoro svi sem nas vode međusobne ratove koji ljude samo odvraćaju od politike. Nikada me to nije zanimalo, niti je blisko mom vaspitanju, da se sa nekim sukobljavam ili izgovaram rečenice koje diskredituju nečije pravo da se bavi politikom na način na koji smatra da je delotvoran. Želim da ljudi budu prisutni u politici, da odlučuju, da razumeju da je vlast smenjiva, da nema nikakvih intriga koje moju generaciju odvraćaju od aktivizma. Za to se borim.

* Jeste spremni da posle ovih gradskih izbora preuzmete određenu značajnu funkciju u Liberalno demokratskoj partiji i da li je došlo vreme da sadašnji lideri ustupe mesta mlađima?

– Ja sam samo jedna od kandidatkinja i kandidata na listi kojima je podjednako stalo da se liberalne ideje u Srbiji čuju i da se za njih zajedno borimo. Smatram da je potrebno da se glas mladih u političkim i drugim organizacijama jače čuje. Svesna sam isto tako da nam niko neće otvarati nikakav prostor ako se sami za njega ne izborimo. Nadam se da će ovo što smo mi uradili podstaći druge da se u okviru svojih partija, nevladinih organizacija, udruženja izbore da se njihove ideje čuju i realizuju. Za nas se to ne završava 4. marta. Potrebno da je da ovi ljudi dalje preuzimaju odgovornost, odnosno da u politiku vrate one osobine koje su se u međuvremenu izgubile. To je moj interes u svemu ovome, i ne razmišljam o rezultatu na izborima, nego o načinu kako da promenimo političku kulturu i tako uključimo što više ljudi u sve što radimo mi ili neka druga organizacija. To bi bila moja mala pobeda u svemu ovom što radim.