Foto: FoNet/ Ognjen StevanovicPolitički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da sa ove istorijske distance Kumanovski sporazum, koji je potpisan na današnji dan 1999, nije bio povoljan za Srbiju, ali da u tadašnjim okolnostima drugog rešenja, verovatno, nije ni bilo.
„Kumanovski sporazum je bio plod agresije. Srbija je bila izložena dugoj agresiji NATO sila, a našla se u situaciji da nema ničiju podršku, pa ni tadašnjeg režima (Borisa) Jeljcina u Rusiji, koji nije bio spreman da je ozbiljno podrži“, kazao je Anđelković.
On je rekao da je u takvim okolnostima Srbija bila prinuđena da se formalno ne odrekne Kosova, ali da se agresija prekine, a to je podrazumevalo povlačenje snaga s Kosova.
„Greška tadašnjih vlasti nije bila potpisivanje Kumanovskog sporazuma već to što blagovremeno nisu shvatili značaj pada Berlinskog zida i što blagovremeno nisu pokušali da nađu zajednički jezik sa vodećim zapadnim silama“, naveo je Anđelković za Betu.
Na današnji dan pre 21 godinu predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO alijanse potpisale su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova.
Time je okončano bombardovanje Srbije, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, među kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
