Anđelković: Suviše evropsko opredeljenje Srbije

Srbija je iskrenija od Evropske unije (EU), jer je veliko pitanje da li oni nameravaju da nas prime i da li mogu da nas prime, ocenio je on u serijalu razgovora Agreman.

Od samita koji će se uskoro održati u Zagrebu, gde će se pričati o reformama, možda ne saznamo odgovor, ali saznaćemo nagoveštaj budućeg odgovora, procenio je Anđelković.

Prema njegovim rečima, na nama je da gledamo svoju politiku, vodeći računa o sopstvenim građanima i svojoj teritoriji. Anđelković ističe da Srbija vidi svoj interes u odbrani Kosova i Metohije i, kao garant Dejtona, ima interes zaštite srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini.

To su naši prioriteti, od njih zavisi sve drugo. Ako nam je Rusija ključni faktor u odbrani Republike Srpske (RS), sprečavanju dalje centralizacije BiH i ključni činilac u daljem sprečavanju priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, naravno da moramo da se oslanjamo na Rusiju, objasnio je Anđelković.

Kako je predočio, Kosovo je deo Srbije i normalno je da vodimo svoju politiku, zasnovanu na tome da se za taj deo borimo, da sačuvamo šta možemo, makar sever i u nekim okolnostima da vidimo šta ćemo sa ostatkom.

Anđeković smatra i da činjenica o dva američka izaslanika više govore o Americi, nego o Balkanu, Kosovu ili Srbiji.

To je, kako je protumačio, tačka prelamanja njihovih unutrašnjih sukoba, razračunavanja između predsednika Donalda Trampa i „duboke države“.

Da li će sve to dovesti do nekih produktivnih pomaka po pitanju Kosova, ostaje da vidimo, naveo je Anđelković, koji ne veruje da će pitanje Kosova biti rešeno i 2025. godine, a kamoli ove godine.

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Anđelković je ukazao da se tamo vodi politika „identitetskog genocida nad srpskim narodom“, čiji je cilj da se „pokidaju srpski koreni Crne Gore“. Radi se na asimilaciji Srba i ozbiljnim pritiscima na srpski narod. Najnoviji potez je pokušaj otimanja imovine Srpske pravoslavne crkve, ocenio je Anđelković i poručio da bi trebalo pokrenuti procese pred OEBS, SE, UN i EU.

On smatra da bi Srbija trebalo i da se obrati međunarodnim investitorima, kako bi svaka kompanija koja ulaže u Crnu Goru znala da je to zemlja u kojoj se donosi zakon o konfiskaciji sličan boljševičkim i da sutra ta imovina može biti podložna otmici.

Anđelkoviću je svejedno ko je predsednik Hrvatske, Zoran Milanović ili Kolinda Grabar Kitarović, jer je uveren da to neće doneti suštinske promene srpskoj zajednici u toj zemlji. Srbija bi trebalo da štiti interes srpske zajednice u Hrvatskoj, dodao je on, a ne da bude deo tog svađalačkog balkanskog blata.

Kada je reč o deklaraciji koja bi trebalo da bude usvojena do Sretenja, Anđelković prognozira da Srbija verovatno namerava da spoji politčku i vojnu neutralnost. Da se izjasni još jednom u prilog vojne neutralnosti i da konstatuje da će u velikim geopolitčkim sukobima u svetu biti neutralna. Kada bismo postali članica EU, mi bismo morali da saobrazimo svoju spoljnu politiku Briselu, podsetio je Anđelković.

Pošto ni u dalekom izgledu nije trenutak kada ćemo ući u Uniju, on misli da su vrlo drski nasrtaji na nas i zahtevi da se već sada prilagođavamo. Mislim da će Srbija to istaći – da će, sve dok ne postane članica EU, voditi svoju autentičnu spoljnu politiku, predvideo je Anđelković.

Upitan o sukobu Irana i SAD, on je naglasio da bi Srbija trebalo da bude krajnje neopredeljena i neutralna i da beži od tog pitanja. Ne treba zaboraviti da su protiv nas u Bosni ratovali Iranci, Kasim Sulejmani je diretno učestvovao u borbama protiv Srba u Bosni, a Amerikanci su nas bombardovali, rekao je Anđelković.

Na nama je da se držimo po strani, smatra Anđelković i upozorava da Iran može da nam napravi mnogo problema, od toga da je povezan sa raznim muslimanskim fakorima na Balkanu.

S druge strane, SAD su moćna sila u čijoj smo zoni geopolitičke dominacije i svakako nam ne treba sukob sa njima, zaključio je Anđelković.