Anđelković: Vučić se cenjka, predstavlja da je pritisak veći nego što jeste

On veruje da vlast igra igru s čitavom tom pričom da bi građanima predstavila da je pod većim pritiskom nego što jeste. A u pozadini svega je, prema njegovom mišljenju, rešavanje pitanja Kosova na način kako to Zapadu odgovara i dvojni pregovori koji se vode.

Helena Ivanov, istraživačica američke organizacije Henry Jackson Society, kaže da je sedenje na dve stolice iz perspektive Srbije razumno i da i dalje ima prostora da nastavi to da radi, sve dok joj ne bude rečeno – sad je kraj. A kraj će, prema njenoj oceni biti, ili kada se Srbiji zapreti da će biti ukinuti pregovori o pristupanju EU ili joj se ponudi ubrzani ulazak u Uniju.

Dodaje da ne smatra da je zaustavljanje pregovora sa EU dovoljno jak argument da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali da bi ukidanje novca iz fondova ili uvođenje sankcija moglo da bude dovoljno jako za promenu računice srpske spoljne politike.

Anđelković ističe da nikakva kazna Srbiji zbog neuvođenja sankcija nije moguća dok pet članica Unije ne prizna nezavisnost Kosova.

„Naš je interes da itekako balansiramo. Imamo ekonomski interes oko energenata, strateški interes je podrška Rusije oko Kosova i Dejtona. Drugo je pitanje da li vlast iskreno ide tim putem ili čeka neki trnutak da odstupi od toga računajući na lično partijske interese“, rekao je Anđelković.

Dodaje da se pojačava kampanja protiv Rusije u medijima bliskim vlastima, i da dok su ranije svi podržavali Moskvu sada je to polovina ili trećina medija.

„Vučić se na mnoga pitanja o Rusiji postavi negativno. Mislim da se on cenjka, polazeći ne od nacionalnih interesa interesa nego ličnih“, kazao je Anđelković.

On smatra da međunarodni izaslanici koji oličavaju moć kažu više nego predsednik u svojim obraćanjima, i navodi izjavu Šolea da je SAD bitnoda Kosovu otkoči evroatlantski put, što za Anđelkovića znači ulazak Kosova u NATO.

„To potvrđuje da se priprema drugi plan – američki, da je francusko-nemački samo balon. Da Srbija prihvati taj drugi plan, da bi taj obavezujući sporazum mogao da se ponudi Španiji, Slovačkoj, Grčkoj kao osnov da prihvate ulazak Kosova i Nato. Možda neke i priznaju nezavisnost. Stvari se iza kulisa ne odvijaju dobro za nas, a ono što se dešava na površini je marketinška igra da građani to ne bi videli, kazao je analitičar.

Amandman o Varheljiju – dve muve jednim udarcem

Evropski parlament je usvojio i amandman o evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju, u kojem se traži istraga Evropske komisije zbog njegovog odnosa prema zemljama kandidatima.

Za Anđelkovića je ovaj potez EP ciničan i licemeran, posebno što iza njega stoji Dejvid Mekalister. On podseća da izjave Mekalistera posle izbora 2020. godine na kojima nije učestvovala opozicija i kada je bila najmanja izlaznost, a za koje je rekao da su bili manje više ok.

„U to vreme predsednik Narodne partije kojoj pripada Tusk čestita Vučiču posle izbora, a sad Mekalister proziva Varheljija. To nema veze sa vlastima u Srbiji, tu je primarna meta (premijer Mađarske Viktor) Orban i to je početak veće kampanje protiv njega“, ocenio je Anđelković.

Helena Ivanov amandman protiv Varheljija tumači kao pokušaj Evropskog parlamenta da uspostavi jedinstven front protiv svih onih koji odskaču, što je slučaj sa Srbijom i Mađarskom.

„Srbija odskače kada je u pitanju spoljna politika i sankcije Rusiji. S druge strane, Mađarska kao članica je faktor koji frustrira ujedinjeni front. Dve muve jednim udarcem“, rekla je Ivanov.