Andrić Rakić: Izlazak Srpske liste iz institucija nije realan, ta poruka je deo predstave (VIDEO)

Andrić Rakić je govorila o lokalnim izborima koji su održani u 38 opština na Kosovu, koji su se završili dominacijom Srpske liste u svim opštinama na Severu Kosova, a nešto slabijim rezultatima od očekivanih za vladajuću stranku u Vladi Kosova Samoopredeljenje, kako pokazuju za sada preliminarni rezultati.

Ovim izborima prethodila je burna sedmica tokom koje je dolazilo do nasilnih incidenata, pucnjave, ranjavanja građana i hapšenja nakon što se atmosfera zaoštrila oko akcija kosovske policije protiv šverca robe.

I pored napetosti koja je u sprskoj zajednici bila pojačana prethodnih dana, Andrić Rakić kaže da je izborni dan prošao krajnje mirno.

– Bilo je nešto više od deset slučajeva hapšenja ali oni su se odnosili na sumnje za narušavanje izbornog procesa, nikakvih nasilnih incidenata nije bilo i to je osvežavajuće u odnosu na prethodni period – ističe ona.

Zbog nasilnih dešavanja koja su prethodila izborima, naša sagovornica ocenjuje da je ovo bila jedna od „najintenzivnijih kampanja“, iako deklarativno incidenti nisu bili povezani sa izborima.

– Iako Vlada u Prištini decidno odbija svaku mogućnost da su incidenti imali veze sa izborima, primetno je da je Aljbin Kurti bio vrlo opterećen izborima i da je većinu ovih odluka, koje su bile krajnje impulsivne, donosio imajući u vidu izbore. Po rezultatima izbora se ispostavilo da to nije bila dobra procena sa njegove strane jer Samopredeljenje nije tako dobro prošlo kao što se očekivalo – navela je Rakić.

Posle tesnih rezultata u pojedinim opštinama, sasvim je izvesno da će se ići i u drugi krug izbora za gradonačelnika Prištine, te zbog toga Andrić Rakić ističe da se „nada“ da se incidenti neće nastaviti.

– Ne mogu da isključim potpuno da će se tenzije nastaviti baš zato što će u drugom krugu borba za Samoopreljenje biti teža. Oni su sami imali šanse da uzmu tri do četiri opštine u prvom krugu ali u drugom krugu će se sve druge partije udružiti da pozivaju da se glasa protiv Samoopredeljenja – navodi Andrić Rakić.

Međunarodna zajednica je do sada „imala razumevanja“, kako Andrić Rakić ocenjuje, za ovakvu kampanju, očekujući da će se posle izbora promeniti način ponašanja kosovske vlasti, što ona vidi kao veliku grešku.

– Do kraja kampanje se to zaista zahuhtalo i mislim da je velika greška što se tako olako gledalo na porast tenzija. Bojim se i da će se zebnja i uznemirenost ponovo vratiti među građane nakon rezultata ovih izbora. Nadam se da će prištinska vlada promeniti pristup kampanji kako do toga ne bi došlo – navodi ona.

Nastup Srpske liste sa druge strane, bio je u senci ovih dešavanja i oni skoro da nisu imali prostora za vođenje kampanje, smatra Andrić Rakić, te su zbog toga, kako ona procenjuje i istupili sa mogućnošću da bojkotuju izbore, iako je malo ko na Kosovu verovao da će do toga zaista i doći, ocenjuje ona.

Nakon izbornih rezultata, Srpska lista preti da će napustiti kosovske institucije ako ne bude formiranja SZO do kraja godine, što Andrić Rakić posmatra kao „deo predstave“.

– To je prostor za jedan mnogo ozbiljniji scenario – ako bi se oni povukli zaista iz institucija to bi u znatnoj meri promenilo realnost na terenu i verovatno dovelo do nekih nasilnih scenarija. Ipak, ne vidim njihove najave kao realne, i tu mislim da to nije realna politička odluka, a tehnički jeste veoma izvodljivo. Trebalo je deset godina da se postigne trenutni nivo integracija institucija ali neće trebati više od dve nedelje da se one rasture. Zato je ovo poruka Srpske liste međunarodnoj zajednici jer je ona mnogo uložila u proces integracija a imaju problem kako da uvere kosovsku Vladu da su im pomogli u izgradnji institucija na Severu – navodi ona.

Podele u međunarodnoj zajednici po pitanju podrške Prištini

Andrić Rakić dodaje i da međunarodno zajednica pokušava da objasni Vladi u Prištini da, ukoliko ne pristane na formiranje SZO kao rizikuje da kao ulog izgubi – ne samo priznanje, proces dijaloga, kredibilitet Kosova na međunarodnoj sceni, već i unutrašnju funkcionalnost Kosova.

– Na primeru akcije hapšenja može da se vidi koliko je to policijski propala akcija, zbog toga što je bila politički osetljiva, objasnila je Rakić.

Ona dodaje da zato Kosovo sada traži druge saveznike u međunarodnoj zajednici, sem Evropske unije, i da vidimo da tu uloga Velike Britanije jača.

– EU je dosta kritičnija tokom poslednjih par meseci prema Prištini i to je stvorilo nervoze u prištinskoj vlasti pa traži savetnike na drugoj strani. Trenutno postoji velika suprotnost u načinu na koji Velika Britanija i EU gledaju na ovu situaciju. Sastanak ministara EU povodom Kosova i Zapadnog Balkana može biti tumačen i na vrlo negativan način u Prištini jer se tamo podgrevaju tvrdnje koje mogu da dovedu do anti-EU osećanja – navela je ona.

Što se tiče uloge SAD, Andrić Rakić smatra da će oni za sda biti suzdržani, sve dok ne vidi prostor za „brz dogovor“.

– Smatram da SAD ne žele ne žele da vezuju svoje ime za nešto što će trajati godinama, mislim da se oni neće uključivati u dijalog dok ne osete da tu nešto može da se finalizira – navodi ona.

Sa druge strane, da bi došlo do pritiska na Srbiju da napravi ozbiljniji napredak u dijalogu, prethodno „mora da se izvrši pritisak na Prištinu da sprovede ZSO“, kako Andrić Rakić kaže, a ona ocenjuje da tako nešto u ovom trenutku nije moguće.

Birački spisak nije pouzdan

Odgovarajući na pitanja čitalaca, Milica Andrić Rakić je konstatovala i da postoje veliki problemi sa biračkim spiskovima na Kosovu te da on nije relevatnan i pouzdan u pogledu podataka kojima raspolaže.

– Na biračkom spisku je 1,8 miliona ljudi što je više od zvaničnog popisa. U jednom trenutku 2018. godine bilo je 164 osobe starije od sto godina na 100.000 birača na Kosovu što je van svih proseka u Evropi. Bilo je mnogo problema sa biračkim spiskom a od prošlog izbornog ciklusa krenuli su da se ozbiljnije čiste spiskovi. Pre ovih izbora 18.000 preminulih uklonjeno je sa spiska, ali je bila teška procedura jer je svaka porodica morala da podnese zahtev da se njihovi bližnji koji su preminuli – objasnila je ona.

Sagovornica portala Danasa odgovorala je i na pitanja čitalaca koja su se ticala načina za povraćaj imovine za ljude koji su napustili svoje domove na Kosovu i Metohiji tokom ratova, objašnjavajući da postoje procedure preko međunarodnih organizacija ili Kancelarije za KiM koje su građanima na raspolaganju u ovakvim slučajevima.