Imajući u vidu vrlo suprotstavljena očekivanja od agende, jer Kosovo očekuje razgovore pre svega o energetici, a Srbija o Zajednici srpskih opština, ne bih bila iznenađena da današnji sastanci budu samo bilateralni, odnosno odvojeni sastanci Petra Petkovića i Besnika Bisljimija sa Miroslavom Lajčakom.
U slučaju trilateralnog sastanka, prostora za progres u ovom trenutku rekla bih da ima samo u vezi sa temom nestalih, ali je to poglavlje prema tvrdnji samog Lajčaka već bilo zatvoreno u ranijim rundama sa Hotijevom vladom – ocenjune za Danas Milica Andrić Rakić iz Nove drušetvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, koja komentriše današnji susret u Briselu zvaničnika Beograda i Prištine.
Prema njenim rečima, u Prištini otpor prema ZSO jača i sve dok je to tako, nove teme u okviru dijaloga neće biti moguće otvoriti, što znači da će se Lajčak moći baviti samo delom njegovog mandata koji se odnosi na sprovođenje već dogovorenog, ne i pripremom nacrta sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji.
– Konkretnijih ishoda može biti na nižem nivou, na sastanku radnih grupa za novi sporazum o slobodi kretanja. Verujem, međutim, da javnost još uvek neće biti upoznata sa detaljima ukoliko do nekog pomaka po tom pitanju i dođe – smatra Andrić Rakić.
Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac, kaže da je njegovo mišljenje da su mnogi od dogovora ostali samo na papiru i da se tokom celog briselskog dijaloga više vodilo računa o pilitičkim nego o praktičnim pitanjima u procesu. Sa jedne strane, nastavlja on, mislim da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću stalo da se reši kosovsko pitanje, ali da za uzvrat traži Zajednicu srpskih opština ili odvajanje severa Kosova, a da sa druge strane, „imamo Kurtija koji ne samo da ne daje ništa, nego srpskoj zajednici uskraćuje mogućnost da uživaju prava koja im zakon garantuje i čini sve kako bi ti zakoni izgubili značaj“.
– Grešaka je puno na obe strane i stičemo utisak da se poliltičari ponašaju prema građanima kao prema maloj deci, gde „oni znaju šta je najbolje za nas“, bez mogućnosti da mi sami kažemo šta mislimo o nekoj ideji. Dolazak Aljbina Kurtija na vlast je doneo novu konfuziju u samom dijalogu ali i u samom kosovskom društvu. Kurti i njegova Vlada ne žele ni da saslušaju, a kamo li da usvoje bilo kakav predlog koji nije deo njihove političke retorike. Iz toga se jasno može zaključiti besmislenost svih njihovih nastupa i političkog delovanja u kome, na primer, kada je u pitanju Odluka ustavnog suda o vraćanju zemljišta nema vrednost, dok odluka istog suda o Zajednici srpskih opština i te kako ima političku vrednost – ukazuje Dimitrijević.
Po njegovom mišljenju, Kurtijeva Vlada je umanjila značaj i vrednost svih zajednica na Kosovu, umanjujući važnost poštovanja zakona i prava koja se tim manjinama ganantuju, posebno kada su u pitanju Srbi.
– U tom smislu svi zakoni koji garantuju prava srpskoj zajednici sve se manje poštuju i sve manje im se daje na značaju. Zato mogu slobodno da kažem da Kurtijeva Vlada nema ni jednog sagovornika među kosovskim Srbima, jer ih on ne posmatra kao građane koji imaju kosovska dokumenta, koja im valjda nešto garantuju, a kamoli kao ravnopravne sa albanskom zajednicom. U tom smislu ja ne očekujem nikakav napredak u dijalogu dokle god imamo vlast na Kosovu koja ne tretira sve građane podjednako – navodi Dimitrijević.
Podsetimo, planirano je da se pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Besljimi susretnu danas u Briselu, kako bi razgovarali o primeni dosadašnjih sporazuma i otvorenim pitanjima. Poslednji susret pregovarača Beograda i Prištine odigrao se krajem septembra, nakon tenzija na Kosovu usled odluke prištinskih vlasti o primeni reciprociteta po pitanju registarskih tablica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.