Angelina Ajhorst: Region je potreban Evropskoj uniji

Globalna strategija prepoznaje da naši građani žele snažniju, sigurniju Evropu, ali, takođe, prepoznaje da nijedna od država Evrope nema ni snage ni resursa da sama iskoristi šanse ili se uhvati ukoštac sa pretnjama 21. veka. Ova odlika modernog sveta, nedelotvornost pokušaja da se deluje bez ičije pomoći, podjednako važi i za zemlje članice EU i za naše partnere na Zapadnom Balkanu.

Izazovi s kojima se suočava Zapadni Balkan isti su izazovi s kojima se EU suočava. EU i naši partneri su zajedno u tome, bilo da je reč o borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala, upravljanju migrantskim tokovima, obezbeđivanju energetske sigurnosti ili bezbednosti za sve građane. Današnje pretnje ne poštuju nacionalne granice. Nije idealizam to što vodi stanovništvo u Srbiji ili Albaniji da teže da se povežu sa drugim Evropljanima. To je realizam i prepoznavanje naših zajedničkih interesa, što nam govori da smo potrebni jedni drugima. Samo zajedničkim radom možemo da se izborimo sa našim zajedničkim izazovima i da uspešno odgovorimo na zajedničke pretnje.

Najdelotvorniji pristup koji imamo za ostvarenje naših zajedničkih ciljeva jeste putem procesa integracija. U Globalnoj strategiji, Rimskoj deklaraciji iz marta 2017, EU i države članice potvrdile su svoju otvorenost prema onim evropskim državama koje poštuju naše vrednosti i posvećene su njihovoj promociji. Integracija u EU je najbolje oruđe koje imamo da okupimo države članice Evrope i Zapadnog Balkana za istim stolom da oblikujemo zajednička rešenja, kako bi svi Evropljani mogli da žive u miru, slobodi i prosperitetu. Evropljani mogu da žive u miru, slobodi i prosperitetu. Globalna strategija prepoznaje da je kredibilna politika proširenja strateška investicija u bezbednost i prosperitet Evrope, i već je doprinela miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, koji se odmakao od ratova iz 1990-ih.

Unutar EU mi smo već preduzeli brze korake u pravcu primene Globalne strategije, od njenog pokretanja prošle godine. U novembru 2016. Evropski savet je usvojio ambiciozni set ciljeva kako bi podstakao agendu za odbranu i bezbednost EU. Savet je istakao tri strateška prioriteta: zaštitu Evropske unije i njenih građana, reformisanje načina na koji odgovaramo na spoljne konflikte i krize, te izgradnju kapaciteta naših partnera. U Rimskoj deklaraciji iz marta, evropski lideri uzeli su obzir izazove bez presedana s kojima se suočava EU, i globalne i domaće, od regionalnih konflikata, terorizma i rastućih migratorskih pritisaka, do protekcionizma i socijalnih i ekonomskih nejednakosti. Oni su se saglasili da rade na ispunjenju četiri cilja: bezbedne i sigurne Evrope, prosperitetne i održive Evrope, socijalne Evrope, i snažnije Evrope na globalnoj sceni. Partneri na Zapadnom Balkanu igraju važne uloge u ostvarenju ovih ciljeva, posredstvom svoje snažne evropske perspektive, svojom posvećenosti vrednostima i principima EU, što je iskazano usklađivanjem sa našom zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom, kao i koristima koji donosi proces integracije.

Jasan primer naših partnerstava na Zapadnom Balkanu može da se vidi na primeru operacija naše zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. EU ima 15 civilnih i vojnih misija raspoređenih širom sveta, sa zadacima koji sežu od borbe protiv pirata u blizini obala Somalije, do reforme sektora bezbednosti u Centralnoj Afričkoj Republici i obnove trajnog mira u Maliju, što je od suštinske vrednosti za dugotrajnu stabilnost na području Sahela i unapređenje bezbednosti i za Afriku i za Evropu. Naši partneri u regionu ukupno daju devet doprinosa u misijama EU. Srbija je lider u našim naporima u domenu zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, obezbeđujući osoblje za naše četiri vojne operacije EU, i uvek je odgovarala na pozive da podrži misije EU. Za Srbiju i EU, koja je bila u fokusu nedavne konferencije u Beogradu, dodatni segmenti saradnje su posvećenost Srbije da da doprinos borbenoj grupi HELBROC i dobra saradnja između srpskog Ministarstva odbrane i Evropske odbrambene agencije.

EU i naši partneri takođe doprinose regionalnoj i globalnoj bezbednosti drugim sredstvima, uključujući razvojnu pomoć, naše aktivno angažovanje u međunarodnim organizacijama, našu privrženost osnovnim vrednostima i principima, našu posvećenost izgradnji snažnih i fleksibilnih društava. Investiranjem u razvoj – EU obezbeđuje 80 milijardi evra svake godine u razvojnoj pomoći, to čini 69 odsto globalne zvanične razvojne pomoći i daleko je najveći donator u Srbiji i ostatku regiona – investiranjem u borbu protiv klimatskih promena, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, razvojem odgovornih domaćih institucija, i mnoge druge „linije“ napora, mi takođe investiramo u našu stabilnost i sigurnost.

Najzad, građani shvataju da izgradnja snažnih, fleksibilnih društava – sa jakom demokratijom, ljudskim pravima, dobrom upravom, poslovima i obrazovanjem, svime onim što EU promoviše kroz proces proširenja – jeste, takođe, strateška investicija. Zajedno, udruživanjem naših snaga, hvatanjem ukoštac s našim slabostima i snažnom posvećenošću našim zajedničkim vrednostima i ciljevima, možemo da odgovorimo na bilo koji od današnjih globalnih izazova. Mi smo jedna evropska porodica. Mi smo jedna Evropska unija.

* Tekst je napisan specijalno za portal European Western Balkans i list Danas

Srbija danas otvara dva poglavlja

Poglavlja 7 i 29 u pregovorima o članstvu Srbije u EU biće otvorena na današnjoj međuvladinoj konferenciju u Briselu, na kojoj će Srbiju predstavljati ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. Gostujući na RTS, ministarka Joksimović je kazala da se radi o dva važna poglavlja, koja se tiču prava intelektualne svojine i carinske unije. „To su važne stvari posebno za ljude iz kulture, inovacija, nauke“, istakla je ona, uz opasku da je poglavlje koje se odnosi na carinsku uniju značajno za čitavu privredu.