Foto: FoNet/Ognjen Stevanović
Istoričar Čedomir Antić smatra da je za Srbiju, Zajednica srpskih opština neka vrsta „smokvinog lista“, dok izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić tvrdi da Beograd koristi pitanje Zajednice srpskih opština da opstruira dijalog.
Antić je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet taj koncept uporedio sa Zajedničkim vijećem opština koje postoji u Hrvatskoj, a koje je formirano mimo hrvatskog Ustava, iako ga definiše međunarodno priznati Erdutski sporazum.
„Ono postoji kao nevladina organizacija. Kao kad bismo mi napravili neku nezavisnu opštinu koja se odnosi na Vračar, Stari grad i Zvezdaru i sad zamišljamo da smo mi tu kao deo neke države. Nismo. Mi smo nevladina organizacija“, objasnio je on u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.
Istovremeno, Kisić smatra da je Zajednica srpskih opština mehanizam manipulacije srpskom zajednicom, kojim Beograd, prema njenom uverenju, „stalno drži u nekoj neizvesnosti, fantaziji da će Zajednica imati status sličan statusu Republike Srpske“.
Kako je izjavila za FoNet, „to je nemoguće, protivno je međunarodnom viđenju rešenja i dovelo bi do dalje disfunkcionalnosti Kosova kao države”.
Kisić je ukazala na obavezu Prištine da primeni zakone koji se odnose na položaj manjinskih zajednica i poručila da bi srpska zajednica trebalo da insistira na tome, umesto “što pristaje na beogradsku manipulaciju, čime se zapravo otežava život običnih građana”.
Po njoj, rešenje je da se nađe mehanizam za primenu već postignutih dogovora, jer je od njih 30, koji su proistekli iz dosadašnjih dijaloga, u potpunosti primenjen samo jedan.
Kisić još ocenjuje da je Kosovo nezavisno od 1999. godine i tvrdi da je to za građane Srbije „prihvatljiva opcija“, a da su jedini koji se tome protive – konzervativni desničarski krugovi u kojima najveći uticaj imaju delovi Srpske pravoslavne crkve.
Ipak, kako kaže, od Srbije niko i ne zahteva formalno priznanje Kosova, već se i od Srbije i od Kosova zahteva primena briselskih sporazuma.
„Od Srbije se zahteva i da prestane da opstruira članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN). Da li će formalno priznati Kosovo ili ne, to nije bitno u ovom momentu”, protumačila je Kisić.
S druge strane, Antić smatra da je glavna želja međunarodnih pregovarača međusobno priznanje Beograda i Prištine, koje može imati različite forme.
Kako napominje, SAD nisu naklonjene kosovskim Albancima onoliko koliko se to čini na prvi pogled, a istovremeno ne postoje instrumenti za pritisak na Srbiju.
Za to bi, po njemu, trebalo na vlast da dođe nova američka administracija koja bi najpre rešila svoje probleme, baš kao što bi morale da učine i velike evropske države, poput Nemačke i Francuske.
Antić misli da bi obe strane ipak mogle da budu zadovoljne korekcijom granica koja bi podrazumevala podelu 10 odsto teritorije.
On se, međutim, „plaši da je među kosovskim Albancima, iz određenih razloga koji nemaju veze sa nezavisnošću, došlo do takve radikalizacije, da tu postoje određeni centri koji ne bi prihvatili ništa“.
„Kada bi im sada dali punu nezavisnost, oni bi napadali kao izdajnike ljude koji su postigli dogovor sa Srbijom”, rekao je Antić.
Po njemu, vremenom će se menjati međusobni odnos Srba i Albanaca, a velike demografske promene dovešće do promene prioriteta.
“Biće važan taj identitet, on će uvek biti važan, dogod budu postojale ovakve nacije. Međutim, problemi s kojima će se suočavati stanovnici Balkana biće takvi, da će ih upućivati jedne na druge”, zaključio je Antić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
