Antonijević: Bilo bi bolje za ceo region da su pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom počeli

On u Danu uživo na TV N1 ocenjuje da je izjava predsednika Aleksandra Vučića posle sastanka koji je trajao skoro četiri sata, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, bila u duhu njihove zajedničke odluke da odu u Brisel, a da je izjava Rame, koji je izrazio razočaranje odnosom EU prema evrointegracijama regiona, štetna.

„Da li je za unutrašnje potrebe, može se biti malo iskren, malo ironičan, ali sa druge strane imate odluke različitih država, veliko protivljenje jedne“, smatra Antonijević, komentarišući Ramine reči da je „od jedne zajedničke vizije i zajednice, EU postala instrument za pojedinačne članice da stopiraju nešto“.

„Priča sa Bugarskom (koja blokira početak pregovora sa Severnom Makedonijom) je sramota. Jedna država nameće nešto svoje, a ostalih 26 ne mogu da urade ništa o tome. Ima dosta navoda da je (predsednik Rusije Vladimir) Putin bolestan, ali ne mogu da kažem da ova kuća ovde deluje zdravo“, naveo je Rama na konferenciji za novinare u Briselu, podsetivši da Skoplje čeka na otvaranje pregovora 17 godina, a Albanija osam.

Kada se radi o BiH, Antonijević smatra da će u izveštaju Evropskog saveta, koji zaseda danas i sutra, biti pomenut napredak i dogovor postignut u Briselu 12. juna, „ali neće biti očigledno pomaka ka otvaranju pregovora sa BiH“.

Upitan da li frustracija lidera Zapadnog Balkana zbog zastoja u proširenju, i namera EU da status kandidata dodeli Ukrajini i Moldaviji, može da ubrza talas ulaska regiona u Uniju, on ocenjuje da „nije dobro za zemlje Zapadnog Balkana da na nekom talasu ulaze u EU, već da učinimo sve što je u našoj moći da uskladimo propise, a da li će se politička volja stvoriti ili ne, to je pitanje na koje EU ima sve manje i manje argumenata protiv“.

A da li će Brisel uzeti u obzir frustraciju Zapadnog Balkana, veruje da hoće, ali dodaje da treba analizirati širu sliku, zbog čega Bugarska, na primer, u ovom trenutnku nije mogla odustati od nekih svojih zahteva, imajući u vidu izbore u toj zemlji.

„Do decembra je dosta vremena, postoji mogućnost i da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana naprave iskorak… Nisam gledao plan izbora u EU, ali nadam se da nećemo imati pre decembra neku od zemalja Unije kojoj će da odgovara da uspori taj proces proširenja“, smatra Antonijević.

Dodaje da razume i Ramu, „dao je jedan izuzetno negativan ton, ali možda je to dobro – ne podizati očekivanja, raditi sve da se ubrzaju reforme“.

Povodom predloga francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju evropske političke zajednice i austrijskog non-pejpera u kojem se Beč zalaže da proces proširenja postane mnogo opipljiviji, ali i da se kreiraju mogućnosti da se države kandidati postepeno integrišu u politike EU koje su od koristi za sve njih, kaže da „opcije na stolu zvuče kao nešto što može ubrzati proces, da Crna Gora i Srbija dobiju mnogo veću podršku“.

„Najbolje je napraviti sistem gde sama EU podržava direktno reforme na većem nivou nego danas, i to je nešto što možemo očekivati do kraja godine“, navodi on.