Antonijević: Nemamo jednostranačke građane još uvek

Građani su višestranački. Nemamo jednostranačke građane, još uvek, to je vrlo dobro. Mi ne živimo ni u komunizmu ni u bilo čemu gde vi nemate mogućnost da izrazite drugačiji stav – poručuje pravnik Milan Antonijević upitan da prokomentariše kritike koje mu upućuju na društvenim mrežama zbog stava da na predstojećem referendumu treba glasati za izmene Ustava koje se tiču pravosuđa.

Antonijević se nada da će pravilo koje je pomenuo važiti i u opoziciji, te da će oni malo razložnije ući u detalje izmene Ustava i referenduma, kao i da će pobeći od tog pitanja koje deli građane, a to je da li je referendum glasanje za ili protiv Vučića.

– To ni u kom slučaju nije. Niti vladajuća stranka ima zajednički stav o tome. Oni su vrlo dobro izabrali oba stava i u svakom slučaju 16. januara izlaze kao pobednici. Zašto opozicija nije u prvi plan istakla nezavisno pravosuđe, to pitanje treba njima da postavimo. I ja se pitam pravo da vam kažem zašto – ističe Antonijević.

On navodi da je bilo kakva opravdana kritika poželjna, ali da je mali problem kada se ostane usamljen u stavu da na referendumu treba zaokružiti „da“. Antonijević podseća da iza sebe ima desetak godina bavljenja Ustavom iz 2006. godine, te da su rekli da i zbog pravosuđa, kao i nekih drugih oblasti, Ustav mora da se izmeni.

– Čini mi se da se u celoj ovoj raspravi postavlja samo pitanje „da“ ili „ne“, to jest „za“ ili „protiv“, a da nema mnogo argumenata i suštinskih stavova o tome šta donosi konkretna izmena svakog od tih članova. Ja razumem da građani zaista ne mogu pratiti kao stručnjaci svaku izmenu i da možemo da pretpostavljamo kakve će ona efekte doneti. Ali ova polarizacija, politički napadi i organizovana hajka je nešto što govori o tome da argumenti nisu prvi na pameti svakome ko uzme da kritikuje, već ta isključivost, koja nikako nije dobra – smatra Antonijević.

Na pitanje da li smatra da stavove o referendumu ljudi formiraju na osnovu toga što ga organizuje vlast, on odgovara da je pitanje referenduma izmišljeno iz oblasti o kojoj govori, a to je da li je pravosuđe u ovom trenutku nezavisno i da li je tužilaštvo samostalno.

– Ako je odgovor na oba ta pitanja „ne“, kako da se iz te krize ipak izađe. Ono što smo mi radili u protekle tri godine, kad smo Narodnoj skupštini rekli da ona mora da se bavi Ustavom, a ne Ministarstvo pravde, koje je izašlo sa jednim lošim predlogom 2018. godine, svih ovih koraka koje smo u međuvremenu dobili: tih jedanaest javnih rasprava, učešće organizacija, strukovnih udruženja sudija i tužilaca, pozivi strankama, pa i onima koje su vanparlamentarne… Onda smo došli na nekoliko nedelja pred promenu Ustava, kada su svi napravili zaokret. Ko god da je učestvovao u tim raspravama i davao saglasnost na ovaj predlog, više niko nema hrabrosti da kaže da je za to da se glasa za ove amandmane – ukazuje Antonijević.

On dodaje da mu je zbog toga žao, jer, kako kaže, ovde govorimo o vrednosnom pitanju, o tome da li želite nezavisno pravosuđe i da li su ove izmene dovoljno kvalitetne da do takvog pravosuđa dovedu.

– Ja verujem stručnjacima, verujem i samom sebi, s obzirom da smo mi pisali publikacije o Ustavu iz 2006. godine. Verujem Venecijanskoj komisiji, Evropskoj komisiji i svim onim stručnjacima koji su unutar sudova, tužilaštva i daju pozitivan stav. Sad, zašto su političari zauzeli negativan stav i zbog čega su svi listom izabrali da budu protiv izmena Ustava, to pitanje stvarno treba postaviti njima – naglašava Antonijević.