„Zašto nas se okruženje još uvek plaši“: Sagovornici Danasa o novom apelu javnih ličnosti protiv represije nad neistomišljenicima

Konkretno, on ukazuje da je ovde na meti konstantno Filozofski fakultet u Beogradu, da postoje užasni pritisci režima na profesore, a sada sve otovrenije i na upravu.

Vuletić dodaje da se potom pojavio Dodikov nasilnički i varvarski poziv na linč poznatog novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dinka Gruhonjića.

– To je doslovno linč vašeg kolege, najznačajnije je istaći da je taj linč motivisan zbog Gruhonjićevog višedecenijskog principijelnog stava koji odbacuje nacionalizam kojim je Srpsko društvo opijeno. Duboko verujem da je u interesu javnosti oglasiti se tim povodom. Kako drugačije doći do alternativne politike Šešelju i Vučiću? Najzad, u Crnoj Gori je na delu nezabeležen pritisak i na sve malobrojnije kritičke medije, pre svega na Gradsku TV u Podgorici. Opsadno stanje u kome rade novinari i urednici te televizije je sramota koja prevazilazi okvire te države. Abazović koji po svemu imitira Vučićev model ponašanja, mada to zbog podrške od 2 odsto koju ima i 100 posto vlasti, deluje groteskno, počeo je pritisak i na nevladine organizacije. Čitava regionalna javnost, a to možete da vidite po desetinama reakcija, je uznemirena zbog pretnji, uvreda i pokušaja diskreditacije koje tehnički premijer sprovodi nad najuticajnijom NVO u državi – Centrom za građansko obrazovanje i njenom izvršnom direktorkom Daliborkom Uljarević – ukazuje Vuletić.

Prema njegovim rečima, zajedničko za sve autoritarne i nasilničke akte je da ih sprovodi ili Vučić ili njegove marionete u regionu. Vuletić smatra da bismo mi u Srbiji morali biti senzibiliniji na to, jer nije moguće da Vučić i njegova politika i stil vladanja budu loši samo u Srbiji, a da je sve to pretočeni u njegov srpski svet i njegove marionete u regiji.

– To je sve deo istog procesa. Odlazak Vučića sa vlasti mora da povuče za sobom i sve njegove marionete, bilo da su u Banjaluci, Podgorici ili Severnoj Mitrovici. Neophodno je pre svega u Srbiji shvatiti iskreni motiv koji je iznedrio naš najnoviji Apel. Nažalost, iz Srbije dolaze najveći problemi, i moramo se zapitati zašto nas se okruženje još uvek plaši. Kako zvuči kada predsednik Vučić i ministar Dačić saopšte da očekuju ministre u novoj vladi, uz argument da u Crnoj Gori živi 30 posto Srba? Preteći – zaključuje Vuletić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, jedan od potpisnika peticije, upitan kolika je mogućnost uticaja istaknutih intelektualaca putem potpisivanja apela, odgovara da su mali izgledi da takvi apeli utiču, ali da svejedno intelektualci imaju obavezu da kažu svoj stav i da se bore za promene stanja – bez obzira na to koliko je do sada i koliko će u budućnosti to moći da utiče na nekakve promene.

– Ali, u krajnjoj liniji, kumulativno, svi ti zahtevi građanski orijentisanih, dobronamernih ljudi, demokratski i proevropski usmerenih, u krajnjoj liniji moraju jednoga dana da dovedu do promena – poručuje Veljanovski.

Podsetimo, Građanski demokratski forum, Helsinški odbor za ljudska prava, Savez antifašista Srbije, Evropski pokret u Srbiji i Glas okupili su pedeset javnih ličnosti – književnika, naučnih radnika, narodnih poslanika, političara i drugih, kao potpisnike Apela pod nazivom „Stop represiji nad neistomišljenicima“.