Činjenica je da se primećuje da se Srbija nekako, ne mogu reći da se skroz udaljila i oprostila od evropskog puta, ali više vidim taj neki zaokret u smislu da je vlasti više stalo da dođe do evropskih fondova i da na taj način povuče određena sredstva nego što im je cilj da se rukovodeći se evropskim vrednostima zatvore poglavlja i priključi se EU.
Primetno je, a to potvrđuju istraživanja javnog mnjenja, da, od kako je ova koalicija na vlasti, da je sve manja raspoloženje kod građana za priključenje EU. U medijima se sve više veličaju Kina i Rusija i primetan je u spoljnoj politici zaokret ka njima. EU je i dalje najveći partner što se tiče privrede i mislim da bi priključenje Uniji još uvek bilo bolje rešenje nego da se okrenemo ka Kini i Rusiji, kaže u razgovoru za Danas Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, komentarišući izveštaj Evropskog parlamenta za Srbiju.
* Kakva je uloga Saveza vojvođanskih Mađara, koji uživa ogromnu podršku Mađara u Vojvodini i dugogodišnji je saveznik SNS-u?
– Uloga SVM u ovoj situaciji je takva da, s jedne strane prema EU prikazuju iluziju da je ovde sve u redu, da se SNS promenila, da se njihova nacionalistička retorika i nastup dok su bili u SRS promenila, jer, bože moj, uzeli su u vlast i neku manjinsku stranku i samim tim pokazali neku dobru volju. Kada se ima u vidu da su 90-ih godina kada su bili radikali nudili sendviče Mađarima da se isele, pretpostavlja se da su napravili neki zaokret.
S druge strane, došlo je do približavanja SNS i stranke Fides u Mađarskoj, u čemu je posrednik SVM koji ima jednog poslanika u Evropskom parlamentu, Deli Andora, bivšeg pokrajinskog sekretara. On tamo služi da lobira za interese SNS u evropskim okvirima. Ne treba da zaboravimo i da je Elvira Kovač, potpredsednica SVM i predsednica Odbora Skupštine Srbije za priključenje EU, po retorici i stavovima prema evropskim političarima u pojedinim momentima i jača od političara SNS. Mislimo da to nije dobro, da je to pogrešan pravac i da SVM ne čini nikakvu uslugu ni mađarskoj zajednici ni srpskom društvu u celini, već čini medveđu uslugu. Ne žele da se suoče sa činjenicama da je došlo do erozije institucija i samog parlamenta, da je došlo do izgradnje autokratske vlasti i da tu treba nešto da se menja. Oni nastoje da održe neki privid da je u ovoj državi sve u najboljem redu. SVM je svojom izjavom, lobiranjem i amandmanima koje su podneli preko Delija u EP na izveštaj o Srbiji otvoreno stao na stranu zataškavanja mafijaško-kriminalnih-koruptivnih radnji i afera vlasti kao što su Jovanjica, Krušik, Telekom…
* Mađarska vlada je donirala velika sredstva mađarskoj zajednici u Vojvodini, pominju se cifre oko 50 miliona evra, pa i više. Kako su se ta sredstva delila, ko je mogao da ih dobije i kakvi su efekti te pomoći?
– Mi živimo u ovoj zemlji, tu plaćamo porez i smatramo da bi preko nacionalnih saveta i drugih institucija prvenstveno Republika Srbija i AP Vojvodina trebalo da doprinesu razvoju kulture, očuvanju identiteta i privrednih i infrastrukturnih ulaganja koji bi omogućili normalan i dobar život mađarske zajednice u ovoj državi. Nasuprot tome, dolaze sredstva iz Mađarske, koja su dobrodošla, ali su pod kontrolom SVM, koji je napravio fondaciju Prosperitati, preko koje dolazi taj novac. Ako uzmemo u obzir veličinu tih sredstava, onda moramo reći da su efekti veoma mali. Prvobitni cilj je bio da dođe do ekonomskog osnaženja članova mađarske zajednice kako se ne bi iseljavali. Kad se ima u vidu da je otvoreno tek nekoliko stotina radnih mesta, a da je za ta sredstva konkurisalo oko 15-ak hiljada ljudi, onda su efekti vrlo mali. To služi SVM-u da građane mađarske nacionalnosti uvuče u neke svoje programe i da na taj način poveća broj glasova za sebe, ali i Fides i stranke koje su na vlasti u Budimpešti…
Nisu isti izborni uslovi
* U Srbiji se često pominje pobeda zajedničkog opozicionog kandidata u trci za gradonačelnika Budimpešte, šta opozicija iz tog može da nauči?
– Mogla bi da nauči kada bi bili istovetni uslovi kao u Mađarskoj. Tamo nema obaveze overavanja potpisa podrške kod notara, a ovde je to vid pritiska na stranke i mogućnost kontrole nad izbornim radnjama. Smatramo da bi to trebalo promeniti. U Mađarskoj postoje koliko toliko opozicioni mediji koji daju prostora i nekom drugačijem mišljenju, a kod nas se to malo teže sprovodi. Kod nas bi bilo neizvodljivo ono što pojedinci ili stranke zagovaraju da se napravi neka vrsta predizbora unutar opozicije kao što je bio slučaj u Mađarskoj. Tamo su ljudi glasali na trgovima i preko interneta. To bi kod nas bilo teže izvodljivo jer, kad god opozicija nešto pokuša da uradi na trgovima, SNS pošalje svoje ljude da to upropaste i ometaju bilo kakvo opoziciono delovanje u javnoj sferi. Mi mislimo da bi opozicija trebalo da se ujedini, da svi stanemo iza jednog kandidata na predsedničkim izborima i da vidimo kakve su mogućnosti zajedničkog nastupa na parlamentarnim i drugim izborima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.