foto Aleksandar Roknic DanasZamerka predsednika kosovske Vlade Aljbina Kurtija da sporazum o nestalim licima nema oznaku „nasilno nestali“ za lidera Građanske inicijative „Srpski opstanak“ iz Kosovske Mitrovice Aleksandra Arsenijevića predstavlja traženje razloga da sporazum ne potpiše i potenciranje na narativu da je Srbija počinila genocid nad Albancima devedesetih.
Kurti je juče rekao da postoje neka pitanja koja su ostala bez dogovora. Istakao bih glavnu razliku koja postoji u vezi sa oslovljavanjem lica koja su nasilno nestala tokom rata. Beograd insistira na označavanju samo ‘nestali’, tražimo da se istakne da je to učinjeno nasiljem, kazao je kosovski premijer.
– Kurtiju je to politički dosta važno. Zato koči potpisivanje sporazuma. Suštinski ta njegova zamerka ništa ne menja, jer kako god nestali radi se o ljudima koji dolaze iz oba naroda, a njhovim porodica je najbitnije da se otkrije istina, navodi Arsenijević.
Kurti je naime napravio razliku između nestalih ljudi usled poplava ili zemljotresa i onih koji su kidnapovani i odvedeni iz kuća.
– Imamo članove porodica koji znaju da im je određena osoba, u uniformi ili ne, odvela sina ili ćerku, oca ili majku i tako dalje. Reč je o kidnapovanju, otmicama koje su vršene nasiljem. Naše insistiranje je da se to prihvati. Naravno, radi se o nestalim osobama, ali se ne mogu porediti sa nekim ko nestane u planinama tokom planinarenja. Ove osobe se mogu smatrati delom srpskog genocida na Kosovu. Ovo je konceptualna razlika za koju ćemo videti da li ćemo uspeti da je prevaziđemo, rekao je Kurti.
Lider „Srpskog opstanka“ kaže da je narativ tokom svih ratova u istoriji bio da su ljudi nestali, a ne prisilno ili nasilno nestali.
-Niko u Prvom ili Drugom svetskom ratu nije govorio o prisilno nestalim osobama, nego o nestalim. Sa tom rečju Kurti želi da opravda svoj narativ o genocidu nad Albancima. Od tog narativa Vlada Kosova ne odstupa iako u svim ratnim sukobima se ne govori o „nasilno nestalima“, kaže naš sagovornik.
Arsenijević, upitan kako onda gleda na izjavu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da Beograd i Priština treba da se dogovore šta za njih normalizacija znači, kada ove dve strane se ne mogu dogovoriti niti o jednoj reči u Sporazumu, odgovara da je ceo briselski proces pod Lajčakovim vođstvom netransparentan.
– Zbog te netransparentnosti u kojoj je donesen Sporazum o energetici smo se bunili. Tako će, ako bude postignut, i sporazum o nestalima biti isto netransparentan. Cela normalizacija će zapravo biti ubrzavanje neadekvatnog rešenja za nas. Mi nemamo spoznaju na terenu šta se radi u Briselu, kaže Arsenijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
