Atila Ara Kovač: Srpske vlasti krše ljudska prava

Ovu inicijativu podržalo je još 20 poslanika, kaže za Danas Atila Ara Kovač, poslanik grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, upitan zašto je u ime 21 poslanika EP zatražio od komesara EU da se izjasni o aktuelnoj situaciji u našoj državi. Takav potez evroposlanika, podsetimo, šef srpske diplomatije Ivica Dačić nazvao je „licemernim“.

Naš sagovornik napominje da u pismo nije uključena potreba da se podstakne dijalog u parlamentu, „jer pismo nije namenjeno srpskim političkim akterima, ali potpuno podržavam i to, jer demokratije ne funkcionišu bez dijaloga među političkim strankama“.

– Primer koji najviše zabrinjava je Mađarska, gde dijalog nije moguć otkako je na vlast došao Viktor Orban, zbog čega niko više ne smatra ovaj sistem demokratijom. Moja dužnost nije da sudim o ponašanju i izjavama srpskih političara, već da izrazim zabrinutosti kada se krše ustavna i ljudska prava, naročito u državi koja pregovara da postane članica Evropske unije. Istovremeno, isuviše mi je dobro poznata vrsta napada i negativne reakcije, koje su izrazili srpski izvori bliski vladi u vezi sa mojim pismom. Pre 1989. godine takva reakcija bila je sasvim uobičajena u vreme diktatorskih režima u istočnoj Evropi. Ali, za mene, i tada i sada, jedina ne samo politička, već i moralna dužnost bila je da izrazim kritiku takvih sistema, poručuje Kovač.

U pismu Varheiju, potpisnici, između ostalog, postavljaju pitanja da li komesar EU „prati izuzetno ozbiljna dešavanja u Srbiji i anti-EU izjave, kakav je njegov stav o tome, šta namerava da preduzme kako bi se postarali da se Evropska unija, delima, ne samo rečima, usprotivi ekstremnim merama srpske vlade“, kao i „kakve političke korake predlažete Evropskoj komisiji, u vezi sa perspektivom članstva Srbije u EU, u slučaju da vlada odbije da povuče represivne mere i da u potpunosti poštuje zajedničke evropske vrednosti“.

Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, izjavila je za TV N1 da će odgovor na pismo potpisnicima „biti dostavljen u predviđenom roku od šest nedelja“. Ona je rekla da su vanredne mere uvedene ne samo u zemljama Zapadnog Balkana, već i u mnogim članicama EU i državama širom sveta. Međutim, naglasila je da sve mere „moraju biti uvedene i sprovođene uz poštovanje osnovnih principa, proporcionalne i ograničene na neophodnu meru“.