Atila Pinter: Odlučno se zalažemo za odbranu šengenskih granica

Lepota funkcionisanja Evropske unije jeste u tome da postoji mogućnost za sukobljavanje i izražavanje interesa i stavova. Po našem mišljenju, rešavanje migracione krize će još dugo biti vruće pitanje. Važno je ipak istaći da kako vreme prolazi, stvari polako potvrđuju stav Budimpešte. Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc je upravo nedavno u izjavi jednom nemačkom listu jasno rekao da Mađarska ima vodeću ulogu u zaštiti spoljnih granica Evropske unije, kaže u razgovoru za Danas Atila Pinter, ambasador Mađarske u Srbiji, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje kritike koje se upućuju mađarskim zvaničnicima, naročito premijeru Viktoru Orbanu, zbog „oštrog“ odgovora na migrantsku krizu u EU.

* Kako gledate na mađarsko-srpske odnose u važnim domenima, poput politike i ekonomije?

– Mađarsko-srpski odnosi su izuzetno poboljšani nakon takozvanog „mađarsko-srpskog istorijskog pomirenja“ 2013, kao i posle stupanja na dužnost sadašnje vlade i formiranja prve vlade na čelu sa predsednikom Vučićem 2012. Sada se naši odnosi mogu oceniti kao savršeni. Možemo mirno konstatovati da su, unazad posmatrano, bilateralne veze na najvišem nivou. To važi i za politiku i za oblast privrede. Za proširenje veza međutim uvek postoje i mogućnosti i potrebe. Upravo zato smatram bitnim da na nivou premijera i ministara ove dve zemlje neguju kontinuirane, konstruktivne, prijateljske odnose i obostrano se pomažu.

U vezi s političkom saradnjom Mađarske i Srbije, privrženosti između dve strane, dovoljno je podsetiti samo na događaje proteklih meseci, vezane za zajednički pristup migracionoj krizi, na jasnu i odlučnu mađarsku podršku Srbiji u procesu evropske integracije. Jedna od značajnih tema u saradnji dve države predstavlja razvoj ekonomskih veza. Kao što Viktor Orban, premijer Mađarske, u svakoj prilici naglašava: države u regionu moći će da odgovore na ekonomske izazove 21. veka samo ako izgrade tesnu međusobnu ekonomsku saradnju. U tom procesu možemo se poslužiti korisnim iskustvima u saradnji zemalja Višegradske grupe, koja traje već 25 godina. Po našoj proceni, Srbija ima istaknutu ulogu u ekonomskom razvoju regiona.

* Premijeri Srbije i Mađarske susreli su se novembra 2016. u Nišu i razgovarali o različitim projektima. Šta je u međuvremenu urađeno kada je reč o sprovođenju zacrtanih projekata?

– Zajednička sednica dve vlade, održana 20-21. novembra 2016. na jugu Srbije, u Nišu, nije bio samo izolovani događaj, nego deo jednog procesa. Zajedničku sednicu i sve što je tada zabeleženo potrebno je posmatrati u tom kontekstu. Moje mišljenje je da je taj proces davno počeo, i kao što ste to i Vi tačno procenili, ima i politički i privredni značaj. Privrednu dimenziju potvrđuje činjenica da se u Nišu nisu sastale samo dve vlade, nego i predstavnici poslovnog sveta iz Mađarske i Srbije. O tačnim rezultatima ekonomske saradnje imaćemo pravu sliku nakon godinu dana, znači uoči zajedničke sednice dve vlade 2017. u Mađarskoj. Već je sada van sumnje da je Srbija peti po veličini spoljnotrgovinski partner Mađarske, a mađarske kompanije pokazuju ozbiljno interesovanje za poslovne i investicione mogućnosti u Srbiji. Želeo bih da istaknem značaj našeg glavnog zajedničkog projekta, rekonstrukcije železničke pruge Beograd – Budimpešta, koji se za sada odvija po planu, i koji će ubrzati putnički i teretni saobraćaj među našim prestonicama, i imati izuzetan značaj u zaštiti životne sredine. Projekat će smanjiti drumski teretni saobraćaj koji polazi iz grčkih luka i emisiju štetnih gasova.

Razvoj infrastrukture je za Mađarsku, kao i za Srbiju, veoma značajna oblast. Stav i mađarske i srpske vlade jeste da je za dalje jačanje bilateralnih odnosa potrebno otvarati nove granične prelaze. U skladu sa time, ove godine biće pušten u promet granični prelaz Bacsszentgyorgy – Rastina (selo Đurić – Rastina, prim. M. S.). Cilj nam je da se otvori što više legalnih graničnih prelaza, koji će smanjiti promet i vreme zadržavanja na prelazima tokom praznika i godišnjih odmora, a doprineti poboljšanju uslova za promet i poslovno povezivanje stanovništva u okolini prelaza, kao i sveukupnom privrednom razvoju cele oblasti. Da ostanemo kod razvoja železničke infrastrukture, napomenuću da je u srednjoročnom planu rekonstrukcija pruge na liniji Segedin – Subotica – Baja, i da su u cilju realizacije tog projekta Mađarska i Srbija zajednički učestvovali na IPA tenderu, i dobili su sredstva. U oblasti razvoja infrastrukture puteva želim da istaknem da se mađarske kompanije ozbiljno interesuju za te mogućnosti. Na kraju ne smemo zaboraviti ni rečni saobraćaj. Verovatno ste čuli da su prošle godine u Nišu naše dve vlade između ostalih potpisale i novi sporazum o plovidbi rekom Tisom, kojim je zamenjen ugovor od pre 60 godina, i koji obezbeđuje pravne osnove za priznanje Tise za međunarodni plovni koridor.

* Kako ocenjujete evropski put Srbije? Može li ovaj proces biti ubrzan?

– Kao što je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, u više navrata izjavio, Srbija u okviru procesa evropskih integracija izuzetno dobro radi i izvršava postavljene zadatke. Do sada je otvoreno osam poglavlja, od čega je Srbija dva poglavlja privremeno već i zatvorila. Mađarsko mišljenje je da Srbija, na osnovu onoga što je uradila, zaslužila najbrži mogući napredak u integracijama. Verujem da će se nakon rasprave u zemljama članicama o Izveštaju o pravnoj državi, koji priprema Evropska komisija, moći da budu otvorena nova poglavlja u pregovorima. U evropskim integracijama podrška Mađarske nije samo verbalna, i ne svodi se samo na pregovore u Briselu. Podršku potvrđuje i rad eksperta, koga je Mađarska delegirala u Kancelariju za evropske integracije, i koji svojim specijalizovanom stručnošću kontinuirano pomaže rad nadležnih organa u Srbiji.

* Imate li redovne kontakte sa srpskim zvaničnicima? Ako imate, koja je glavna tema Vaših razgovora sa njima?

– Kao ambasador Mađarske u Beogradu moj je osnovni zadatak da održavam stalne kontakte sa državnim rukovodiocima i zvaničnicima u Srbiji. Moram Vam priznati da izuzetno dobri bilateralni odnosi između dve zemlje olakšavaju i moj zadatak. Na razgovorima na dnevnom redu nalaze se razna pitanja i oblasti – od aktuelnih političkih i ekonomskih bilateralnih pitanja do pitanja u vezi s migracionom krizom, i ostalih tema.

* Kako ocenjujete položaj mađarske nacionalne manjine u Srbiji?

– Izvanredni bilateralni odnosi dve zemlje sasvim prirodno imaju povoljan uticaj na položaj Mađara u Vojvodini. Ne smemo zaboraviti da su Mađari u Srbiji izgradili veoma dobru saradnju sa vladom u Beogradu, a i sa nižim instancama državne uprave. A to znači da brojni faktori, sarađujući na konstruktivan način, zajedno mogu da napreduju u svim oblastima razvoja. Sa političkim rukovodiocima Mađara u Vojvodini, kao ambasador Mađarske, naravno neprekidno održavam odlične kontakte. Po informacijama kojima trenutno raspolažem, i oni mogu samo da potvrde da je saradnja sa srpskom stranom na veoma visokom nivou. Ja ipak ne bih voleo da dajem izjave u njihovo ime. Bolje se pozabaviti činjenicama. Najveća politička stranka Mađara u Srbiji, Savez vojvođanskih Mađara, član je vladajuće koalicije, i po našim očekivanjima, ostaće i ubuduće. Stranka ima četiri poslanika u republičkoj skupštini, četiri državna sekretara u ministarstvima, gospodin Ištvan Pastor, predsednik SVM, predsednik je Skupštine APV, i ta stranka u Vojvodini učestvuje sa vladajućom strankom u lokalnoj upravi u mnogim mestima. I nismo još spomenuli izuzetno kvalitetan stručan rad Mađarskog nacionalnog saveta. To je od posebnog značaja zbog raznih akata o pravnom statusu nacionalnih manjina, čija je izrada u toku.

Vlada Mađarske nastoji ne samo u teoriji, nego i u praksi da neprekidno pomaže opstanak Mađara u Srbiji u njihovom rodnom kraju. Značajan primer za tu podršku je Program za ekonomski razvoj Vojvodine, u okviru kojeg je nedavno, 13. aprila, na naše veliko zadovoljstvo potpisano skoro 4.000 ugovora o podršci raznim malim i srednjim preduzećima. Kratko rezimirajući ove činjenice, moje je mišljenje da je položaj Mađara koji žive u Srbiji dobar, ali kao što sam već i pre napomenuo, za razvoj uvek postoji još i mogućnost i potreba.

„Lepe uspomene iz Makedonije“

* Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u Makedoniji i strahujete li od pogoršanja prilika u regionu?

– Kao što je i Vama poznato, ja sam ranije pet godina kao diplomata živeo i radio u Makedoniji. Nosim u sebi izuzetno lepe uspomene iz tog vremena. Sa znanjem i iskustvom stečenim tih godina, ja na događaje u Makedoniji naravno gledam malo drugačije. Ali kao ambasador Mađarske u Beogradu, nije moje da ocenjujem dešavanja u toj zemlji.