AUKUS novi savez za odbranu od Kine

Nož u leđa – tako je ministar spoljnih poslova Francuske, Žan Iv Le Drijan, prokomentarisao odluku Australije da raskine „ugovor veka“ o isporuci francuskih podmornica Sidneju i sklopi posao sa Vašingtonom. „Ljut sam, to se ne radi saveznicima. Ova unilateralna, brutalna, nepredvidljiva odluka mnogo liči na ono što je radio Tramp“, izjavio je francuskom radiju Frans enter.

Ton je neuobičajeno oštar za francusku diplomatiju i govori o tome da je Pariz bio zatečen odlukom australijskih vlasti, koje su postigle dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama iza leđa Francuskoj. Bes Pariza je utoliko veći što o ovoj odluci nije obavešten pre nego što je o njoj govorio američki predsednik Džo Bajden na videokonferenciji sa premijerima Australije i Velike Britanije, Skotom Morisonom i Borisom Džonsonom koja je održana 15. septembra.

U pitanju je ogromna svota novca – prema dogovoru koji su dve vlade postigle još 2016. godine i ugovoru koji je potpisan 2019. godine Pariz je trebalo da isporuči Australiji dvanaest podmornica u iznosu od 56 milijarde evra. Australijski premijer je bio u Parizu pre samo tri meseca kada je ugovor potvrđen. Ali veliko razočaranje Pariza ne odnosi se samo na ekonomski gubitak, već i na političke i diplomatske posledice ovakve odluke.

Anglosaksonski vojni savez

Zvanični razlog zašto je Australija promenila odluku je da su od Vašingtona dobili ponudu koja se ne odbija za podmornice na nuklearni pogon, umesto francuskih na dizel. Pravi razlog je, međutim, formiranje vojnog saveza između SAD, Velike Britanije i Australije (Aukus, prema inicijalima ove tri zemlje na engleskom), koji je Bajden najavio na iznenađenje evropskih saveznika. Za Pariz je to dokaz da su SAD izvršile uticaj da Australija promeni odluku o nabavci podmornica.

Iako Bajden nije pominjao Kinu, ona je meta novog saveza. Dve nedelje nakon haotičnog povlačenja iz Avganistana, SAD potvrđuju svoju stratešku orijentaciju ka suzbijanju kineskog uticaja u indopacifičkom regionu. Cilj Vašingtona je da spreči Peking u nameri da Tajvan vrati u sklop Kine i da ima kontrolu u Južnokineskom moru, gde je centar svetskih trgovinskih aktivnosti i vojnih tenzija. Za London je indopacifički region u centru geostrateških interesa nakon Bregzita, što ponovo pokreće raspravu o britanskim imperijalnim snovima. Britanija je uputila nosač aviona Kraljica Elizabeta u Indijski okean i sarađuje sa američkom flotom koja je raspoređena u regionu. Australija je saveznik SAD još od Korejskog rata, zbog čega će dobiti tehnološki najnaprednije podmornice koje će joj omogućiti da neprimetno krstari Južnim kineskim morem i nadgleda kineske položaje, jer ove podmornice mogu dugo da prođu neopaženo.

Strategija stezanja obruča oko Kine priziva duh hladnog rata i suprotna je diplomatskom pristupu Francuske koji je poslednjih godina multilateralni. Francuska u indopacifičkoj regiji ima gotovo dva miliona državljana i više od sedam hiljada vojnika. Njena diplomatska inicijativa je bila usmerena na trilateralni dijalog sa Indijom i Australijom, izvan tradicionalnih strateških partnerstava, u cilju smirivanja kinesko-američkih tenzija. Deo ove strategije je i jačanje vojnih i ekonomskih veza sa australijskom prestonicom Kanberom.

Nelojalnost Vašingtona

Odluka Australije da se povuče iz sporazuma o prodaji francuskih podmornica je „suprotna duhu saradnje Francuske i Australije koja je zasnovana na političkom poverenju“, istakli su Le Drijan i francuska ministarka odbrane Florans Parli u zajedničkom saopštenju za javnost. Francuski minister optužuje Amerikance za „nedostatak doslednosti „i odbacivanje“ evropskog saveznika i partnera poput Francuske“. Ova diplomatska kriza između Pariza i Vašingtona nije viđena još od odbijanja Francuske da učestvuje u koaliciji Džordža Buša za napad na Irak 2003. godine.

Poruka je jasna – SAD zaoštravaju front protiv Kine oslanjajući se isključivo na anglosaksonske saveznike. Evropska unija nema veliku težinu u svetu koji je osmislio Bajden. Da bi utvrdio novi vojni savez,  Vašington je „nagradio“ Australiju nuklearnim podmornicama, što je privilegija koju je u prošlosti uživala samo Velika Britanija. Ovaj transfer tehnologija na nuklearni pogon je suprotan politici nuklearnog razoružanja na koju se obavezala 191 zemlja potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja. SAD ne prodaju Australiji nuklearno oružje, jer podmornice neće biti naoružane nuklearnim bojevim glavama, već krstarećim raketama Tomahavk, ali prenose vojnu tehnologiju koja za to može da posluži, što je presedan koji bi mogao da ohrabri druge zemlje, poput Irana, Brazila ili Južne Koreje koje žele da dođu do sličnih tehnologija.

Za Francusku je to još jedan argument u prilog ideji o strateškoj autonomiji Evropske unije, nezavisnoj od SAD.

„Ova odluka za žaljenje (…) samo je osnažila pitanje evropske strateške autonomije. Nema drugog puta za odbranu naših interesa i naših vrednosti u svetu, uključujući i u indopacifičkom regionu“, poručili su francuski ministri. Ovaj nož u leđa francuskim interesima samo će učvrstiti želju Pariza da pronađe „treći put“ u odnosu na Kinu. Ostaje da u svoju viziju ubedi i ostale članice unije.