Austrija od 1. jula predsedava EU

Dojče vele: Šta će biti prioriteti Austrije tokom predsedavanja Evropskom unijom? 

Martin Engelberg: Najvažnije od svega je da ne sme biti sumnje u to da je ova austrijska vlada proevropska. Austrijski kancelar je poslednjih godina dao do znanja da su mu u Evropi najvažniji unutrašnja i spoljna sigurnost. To znači osiguravanje granica s jedne strane i uspostava sigurnosti unutar EU sa druge.

Radi se o tome da je situacija zaista bila pogoršana ili je makar stanovništvo EU imalo osećaj da je to tako. Stoga je zadatak EU da se pobrine za sigurnost i za zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku. To je na prvom mestu. Sve druge teme nisu toliko važne i trebalo bi da se rešavaju na lokalnom i regionalnom nivou.

Vi ste psihoanalitičar i tek od skoro u politici. Kakva je vaša diferencijalna dijagnoza i terapija za našu Evropu? 

Mislim da su određeni faktori izazvali stres u društvu: ekonomska kriza, besperspektivnost u ključnim sektorima društva, migracije. U nekim društvima je to dovelo do regresije, koja ponekad izaziva iracionalne reakcije – kao što je na primer Bregzit u Velikoj Britaniji – ili do radikalizacije kao u Mađarskoj i u Poljskoj. Za mene je najvažnije da se društva ponovo stabilizuju, da se ponovo uspostavi poverenje u političare. Mislim da smo mi u Austriji na pravom putu i uveren sam da će i cela Evropa poći u tom pravcu. Stoga ne gledam tako pesimistično na Evropu posle Bregzita. Mislim da će Britanija uvek biti bliski partner EU i možda ćemo imati tako dobar sporazum o saradnji sa Velikom Britanijom, koji može čak poslužiti kao model za druge zemlje kao što su Turska i Izrael.

Mnogo se priča se o takozvanoj „novoj balkanskoj ruti“, postoji strah od novih talasa izbeglica. Kakve informacije imate? Hoće li biti novih talasa migracija i da li bi Austrija zaista mogla da zatvori granice?

 Očigledno je vlada dobila informacije o tome da nastaje nova balkanska ruta. S obzirom na izbeglički talas 2015. godine, mislim da ne možemo pred tim zatvarati oči. Što pre reagujemo – tim bolje. I mislim da, kao i 2015. godine,  nećemo moći izbeći zatvaranje te rute. To nije lako, mnogi su govorili da je to nemoguće, ali je na kraju funkcionisao.  Uveren sam da će to tako biti i ovaj put, jer mi u našim evropskim društvima nismo u stanju da apsorbujemo novi talas izbeglica.

Psihološki gledano, Balkan je u depresiji. Zar ne bi bilo ispravno da balkanskim zemljama pružimo bržu perspektivu učlanjenja u EU, kako bi ih – čisto na psihološkom nivou – poveli ka pozitivnom preokretu? 

Da, upravo to austrijska vlada pokušava da uradi. To će sigurno biti važan deo predsedavanja Evropskom unijom: još brže približavanje zemalja jugoistočne Evrope Briselu i dalje jačanje pristupne perspektive. Sa druge strane, nikome ne koristi ako se to dogodi prebrzo ili ako to stare, ali i nove članice EU to ne mogu da svare. Međutim, verujem da balkanske države mogu računati da će se tokom austrijskog predsedavanja mnogo toga uraditi u pravcu integracije i približavanja zemalja Balkana Evropskoj uniji.

Gospodin Aselborn je rekao: Ne želimo Višegrádsku grupu plus Austrija. To je nešto o čemu bi ova  grupa i Austrija mogle same da se dogovore. Ali šta je sa temama poput ljudskih prava, reforme pravosuđa, slobode štampe? Gospodin Aselborn tu je eksplicitno pominjao Poljsku i Mađarsku. 

Svaku sumnju odnosno tvrdnju da bi Austrija želela da bude deo Višegradske grupe smatram apsolutno neprimerenom, čak neprijateljskom. Austrijska vlada je na svaki način pokazala da to pitanje uopšte nije na dnevnom redu. Po našem mišljenju sve je veći broj zemalja i ljudi u Evropskoj uniji, koji sa simpatijama gledaju na pozicije naše vlade a posebno na stavove našeg kancelara, takođe i u Nemačkoj. Zato bih sa takvim procenama, pogotvu što dolaze spolja, bio veoma oprezan. 

S druge strane, s obzirom na tradiciju, Austrija bi mogla da ima pozitivan uticaj u pogledu stvaranja tolerantnog društva, slobode medija, antisemitizma i tako dalje. Da li u tome vidite ulogu Austrije?

Apsolutno. Mislim da je upravo to funkcija koju Austrija može da ima i koju će imati – da bude most. Ja zapravo mislim da u bivšim zemljama monarhije postoji prilično dobar pristup Austriji i bolje razumevanje, možda ponekad bolje nego sa nemačkim političarima. To bi zaista moglo dovesti do popuštanja i ležernijeg odnosa – na primer kada je u pitanju Mađarska. Mislim da je to i veliki potencijal ove vlade i to je ono na čemu radimo. 

Martin Engelberg je psihoanalitičar i od 2017. godine poslanik austrijske Narodne partije u austrijskm parlamentu. On je član Jevrejske zajednice Austrije.