Naučna saradnica sa beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Gazela Pudar Draško i predavač na Institutu za političke nauke Univerziteta u Beču Vedran Džihić ocenili su u autorskom tekstu za austrijski list Standar da predsednik Srbije „sledi“ premijera Mađarske Viktora Orbana i da želi da ukine slobodu nauke i demokratiju u Srbiji.
Oni u tekstu porede pritiske na beogradski IFDT sa pritiscima koji su doveli do „proterivanja“ Centralnoevropskog univerziteta iz Budimpešte i navode da je Viktor Orban postao „uzor“ za mnoge autoritarne lidere, pa tako i za predsednika Srbije Vučića, a zbog tih tendencija je Fridom haus nedavno „degradirao“ Srbiju u „hibridni režim“.
Pored Orbanovog proterivanaj CEU, oni kao primer navode i „pohod“ turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana protiv akademskih institucija u toj zemlji, nakon pokušaja puča, a kako su ocenili, sve to pokazuje u kojoj meri nove autokrate strahuju od kritičkog mišljenja“.
„Aktuelni napadi na akademsku scenu u Srbiji, koja je donedavno ubrajana u takozvane predvodnike u procesu proširenja, jasno pokazuju da izgleda da je režimu u Srbiji važnija apsolutna kontrola društva od evropskih integracija. Autonomija univerziteta i nezavisnih istraživačkih instituta očigledno je postala neugodan ustavni privezak koga se treba rešiti. Računica je jednostavna – želi se sprečiti svaka supstancijalna kritika režima i preneti slika stabilnog, progresivnog i prema budućnosti orijentisanog ‘svetskog lidera’ Vučića“, navode oni u tekstu.
Ocenili su da se „spirala propadanja demokratije“ u Srbiji nastavlja i dodali da za slobodnu i demokratsku Srbiju, borba za demokratiju mora da bude apsolutni prioritet.
Više od 400 naučnika, među kojima Jirgen Habermas, Noam Čomski, Tomas Piketi, Janus Varufakis, Nensi Frejzer, izjasnilo se nedavno u otvorenom pismu protiv planova Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, o čemu su pisali vodeći evropski listovi.
Protest zaposlenih na tom beogradskom institutu izazvalo je imenovanje Upravnog odbora na čijem je čelu Zoran Avramović, koji je 90-tih godina 20. veka bio nosilac vodećih funkcija u ekstremno desnoj Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, a potpisnici ga smatraju odgovornim za uskraćivanje finansijskih sredstava IFDT-u, objavio je Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung, FAZ)
List podseća da su IFDT osnovali aktivisti pokreta iz 1968. u Jugoslaviji. Jedan od saradnika instituta bio je, između ostalih, i 2003. godine ubijeni premijer Srbije Zoran đinđić, koji je vodio post-Miloševićevsku vladu Srbije, piše FAZ.
Svetski naučnici su podržali „Poziv na solidarnost“ koji im je uputio IFDT.
Krajem februara ove godine, Gazela Pudar Draško je kazala agenciji Beta da je Institut praktično u vanrednom stanju od marta prošle godine, zato što je Vlada Srbije narušila praksu konsultovanja kolektiva prilikom postavljanja članova upravnog odbora i potom na isti način postavila vršioca dužnosti direktora Instituta.
Gazela Pudar Draško, koja je i pomoćnica direktora na IFDT-u, rekla je da „nije isključena mogućnost da je reč o političkom pritisku“, kao i da je IFDT kritikovan od strane vlasti „jer su svojevremeno zaposleni potpisali podršku građanskim protestima u Srbiji“.
Pudar Draško i naučna saradnica na IFDT-u Jelena Vasiljević su tada kazale da je kolektivu „naročito sporno“ imenovanje Zorana Avramovića u Upravni odbor instituta, zbog njegovog „nacionalističkog političkog delovanja“, a s obzirom na činjenicu da se institut u svom radu upravo bori protiv nacionalizma i ksenofobije, kao i da su zbog takvog stanja „ugroženi brojni projekti koji su u toku, kao i apliciranje na nove konkurse“.
„Mi ne želimo Zorana Avramovića u Upravnom odboru, a vlast ne može, neće, ne želi da ga smeni“, kazala je Gazela Pudar Draško.
Ona je navela da je, od svih instituta, jedino na IFDT-u v.d. direktora postavljen van redova kolektiva, što je jedini takav slučaj u odnosu na sve naučno-istraživačke institute u Srbiji.
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je u februaru da je u IFDT-u na delu „sistemski napad države“ na autonomiju naučno-istraživačkog rada u Srbiji i kršenje dobre prakse konsultovanja kolektiva prilikom imenovanja članova upravnih odbora od strane vlade.
„Autonomija univerziteta i naučne zajednice je ugrožena budući da vlada postavlja četiri člana upravnog odbora naučno-istraživačkih instituta, dok iz redova kolektiva dolaze tri člana. Time je osigurana stalna većina članova lojalnih Vladi, koji često donose odluke suporotne interesu zaposlenih na institutima“, navela je MASA.
Sporni predsednik Upravnog odbora Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) u Beogradu Zoran Avramović izjavio je pre nedelju dana da nije stupio na tu dužnost i odbacio navode da je na to mesto postavljen kako bi ukidao naučne slobode.
Avramović je u demantiju FAZ-ove vesti naveo da je reč o „laži koja šteti“ njegovom „međunarodnom ugledu“, i da „Nema dokaza da u Srbiji neko ukida naučne slobode“, podsetivši da je IFDT je osnovala država i kako je rekao, na osnovu zakona postavila članove Upravnog odbora.
„Ja nisam postavljen na mesto UO zato što je IFDT pokrenuo kampanju političke diskriminacije. Činjenica je da nisam ni stupio na dužnost. Laž je da sam 90-tih bio na vodećim položajima u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Bio sam običan član legalne SRS (1998-2008) a član SNS (od 2008), sa predsednikom A. Vučićem“, naveo je Avramović u demantiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.