Autokrate može da pobedi samo ujedinjenost

Međutim, iako postoji velika sličnost u vladanju Orbana i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, sagovornici Danasa, tvrde da se mađarski recept ne može direktno primeniti na srpske prilike. Pre svega zato što će u Srbiji parlamentarni i lokalni izbori biti spojeni, a osim toga naša opozicija nije uspela do sada da se ujedini, nema zajedničku strategiju, niti istovetni stav o bojkotu izbora.

Sagovornici Danas podsećaju da su mađarske opozicione stranke uspele da se dogovore da postave jednog zajedničkog kandidata za mesta gradonačelnika i formiraju zajedničku listu za lokalne parlamente. Boban Stojanović, politički analitičar kaže za Danas da, iako postoje sličnosti u izbornim uslovima, ne može se praviti paralela srpskih sa mađarskim izborima. On kaže da je Mađarska takođe takmičarski autoritarizam kao i Srbija, ali da su okolnosti drugačije.

„U Srbiji će biti spojeni lokalni izbori sa parlamentarnim. Na taj način se kampanja centralizuje, praktično neće biti lokalnih tema, promocije lokalnih kandidata i vodiće se liderska kampanja. Osim toga u Mađarskoj je izborni sistem drugačiji, gradonačelnici se biraju direktno, a odbornici po personalizovanim modelima, većinski sa kompenzacijskom listom. To je mešoviti model i to samo po sebi smanjuje pitanje lidera partija i njihov uticaj. Kada se doda da nije bilo parlamentarne kampanje – situacija je onda mnogo drugačija nego u Srbiji. Takođe, pobeda u nekoliko gradova u trenutku parlamentarnih izbora ne znači gotovo ništa, a prevelika je cena ako bi se zbog toga odustalo od bojkota “ ističe Stojanović i dodaje da je u ovom trenutku u Srbiji bojkot najbolja strategija za opoziciju.

I Čaba Presburger, novinar i urednik vojvođanskog portala Autonomija na mađarskom jeziku, kaže da se mađarski izborni sistem razlikuje od srbijanskog.

„Ali, i srpska opozicija bi mogla da se ujedini i u dve ideološke kolone, desnu i levu koaliciju. Na taj način bi imali šansu da ostvare dobre rezultate. Moramo uzeti u obzir i psihološki faktor, jer nezadovoljni građani žele sveopštu promenu, ne samo promenu vlasti ili pak promenu trenutne vladajuće koalicije, nego promenu celokupnog sistema. Na to je jedini opozicioni odgovor sveopšte ujedinjenje što bi imalo sinergijski efekat. Opozicione stranke moraju da shvate da kao stranke, ni pojedinačno, ni u raznim koalicijama, nemaju nikakvu podršku građana. Jedina, za nezadovoljne građane prihvatljiva poruka, bi bila da se zajedno bore na izborima za uspostavljanje demokratskog društva“, ponavlja za Danas urednik portala Autonomija ocene koje je izrekao za Dojče vele.

On dodaje da u ovom trenutku postoji velika sličnost između srbijanskog i mađarskog režima i to po načinu vladavine, po „istrebljenju“ slobodne štampe i oživljavanje propagandne mašinerije, markiranje neprijatelja, devastiranja institucija i „privatizacija“ cele države kroz razne tendere.

Boris Varga, novinar i politikolog, ocenjuje da je promena stabilokratske i autokratske vlasti moguća i bez ulične revolucije i da iskustvo iz Budimpešte ukazuje da je moderne autokrate i populiste koji osvajaju visoke procente na izborima moguće pobediti jedino ujedinjavanjem opozicije. Podeljena i uglavnom raštimana srpska opozicija ne može da pobedi vladajuću partiju u Srbiji, a pogotovu ne na republičkim izborima.

Zato, smatra Varga, treba ići po etapama, jer su autokrate najosetljivije u prestonicama, a taj recept poznat je srpskoj opoziciji još iz 90-ih godina, kada su nastali opozicioni gradovi uključujući i Beograd.

„Ni makedonski ili crnogorski scenario prelaznih vlada ili odlaganja izbora, koji Savez za Srbiju priželjkuje, neće pomoći demokratskim procesima u Srbiji, već je za srpsku opoziciju važna kombinacija iskustva sa lokalnim izborima u Budimpešti i lokalnim izborima u Moskvi u septembru“, kaže Varga. Međutim, on ističe i da je važna razlika između Mađarske i Srbije „tranziciona kriminalizacija srpskog režima“ koji može da ne dozvoli mirnu promenu vlasti, po cenu nameštanja izbora, izazivanja unutrašnjih sukoba ili regionalne krize.

Bojan Klačar, direktor CeSID-a, smatra da ne treba direktno povlačiti paralele jer konteksti nisu isti. Ipak, kako navodi domaća opozicija iz tih slučajeva može da izvlačiti dobre poruke oko strateškog vođenja kampanje , kako napraviti koalicije, kako tražiti saveznike i koje alate koristiti.