Autonomija, ili specijalan status

Predsednik bujanovačkog ogranka Demokratske partije Albanaca Sali Salihi zatražio je juče da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju autonomiju ili specijalni status, uz sprovođenje međunarodnog prava i standarda EU.
Salihi je u saopštenju od zvaničnika Srbije i međunarodne zajednice zatražio da se, u fazi definisanja budućeg statusa Kosova, „obezbedi pravni mehanizam koji će garantovati ostvarivanje etničkih prava Albanaca koji žive u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“.
Funkcioner DPA je u saopštenju te tri opštine nazvao „istočnim Kosovom“. „Naša politička volja uvek je bila ujedinjenje s Kosovom i za to smo se i izjasnili na referendumu koji je održan 1. i 2. marta 1992. Mi imamo legitimno pravo na samoopredeljenje i tražimo prisustvo mirovnih faktora na ovom prostoru do konačnog rešenja problema“, naveo je Salihi. Prema njegovim rečima „neprihvatljivo je rascepljenje albanske zemlje“, a svi koji rade suprotno tome „imaće istorijsku odgovornost za nečuvanje nacionalne sloge i za nerealizovanje platforme UČPBM (Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe)“. Demokratska partija Albanaca jedna je od tri albanske partije koja nije učestvovala na poslednjim parlamentarnim izborima, a njen predsednik je Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo.

Haljimi: U slučaju podele Pokrajine pripajanje juga Srbije Kosovu

Preševo – Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi izjavio je juče da bi Albanci iz Preševa i Bujanovca, u slučaju podele Kosova, mogli da traže pripajanje toj pokrajini. Haljimi, koji je jedini poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije, rekao je agenciji Beta povodom inicijative Demokratske partije Albanaca da za sada ne postoji saglasnost albanskih partija s juga Srbije da se Preševo i Bujanovac pripoje Kosovu. Lider PDD je dodao da Koalicija Albanaca Preševske doline, koju čine njegova stranka i Demokratska unija doline, podržava plan Martija Ahtisarija za rešenje statusa Pokrajine. Prema njegovim rečima Albanci s juga Srbije mogli bi da traže pripajanje Kosovu „tek ukoliko se integrisanje preko institucija Srbije ne ostvari“. Na pitanje da li je zadovoljan dosadašnjim procesom integracije Albanaca u institucije Srbije, Haljimi je naveo da je „jedan deo programa iz 2001. ostvaren preko Koordinacionog tela, ali da postoji nezadovoljstvo Albanaca zbog toga što Koštuničina vlada nije dovoljno radila u Bujanovcu i Preševu“. „Očekujemo od nove demokratske vlade Srbije da ima više sluha za zahteve Albanaca, i to pre svega oko povlačenja Žandarmerije i prekomernih vojnih snaga iz Kopnene zone bezbednosti, oko ekonomskog razvoja i oko rešavanja problema u prosveti“, izjavio je Haljimi.

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić izjavio je juče da je zahtev da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa dobiju autonomiju ili specijalni status „van svake realnosti“ i u koliziji s principima Kontakt grupe.
– Ta izjava politički je motivisana i deo je ukupne borbe albanskih političkih subjekata u tom regionu – rekao je Ljajić agenciji Beta, ocenivši da je izjava namenjena albanskom biračkom telu na jugu Srbije i da nikakve političke efekte ne može izazvati.
Ljajić je naglasio da su svi predstavnici međunarodne zajednice eksplicitno uputili poruku da će se problem juga Srbije rešavati u sklopu opšteg procesa demokratizacije u Srbiji i da je to odvojen proces od pregovaračkog procesa vezanog za status Kosova.
– Podrška međunarodne zajednice je na strani onoga što mi činimo i dokle god imamo tu vrstu podrške ovakve izjave su u koliziji s realnošću – dodao je on.