Autoritarna vlast i pasivno društvo idu jedno s drugim

Da li su to oni čuveni koje ne interesuje politika kao da nije u pitanju njihov život? I to je dno te autoritarne kulture u kojoj nema svesti o ulozi i značaju svakog pojedinca. Nego fatalizam – ja ne mogu nista da promenim. To je ono što ovde održava taj tip vlasti. To su dve strane istog novčića – autoritarna vlast i pasivno društvo – komentariše za Danas istoričarka Dubravka Stojanović navode istraživača javnog mnjenja iz Ipsosa, o tome da trenutno 3,5 miliona glasača u Srbiji zna za koju bi se političku opciju opredelilo na izborima, dok je više od 1,5 miliona neopredeljeno, odnosno – nikome ne veruje.

Kako je u intervjuu za list Kurir naveo Marko Uljarević, direktor Ipsos stratedžik marketinga, prema rezultatima istraživanja obavljenog pred kraj 2020. godine, oko 2,1 milion građana Srbije navodi Aleksandra Vučića kao političara kom najviše veruje, dok nikome ne veruje nešto malo više od 1,5 miliona građana Srbije.

– Živimo u vreme katastrofe, tako da je to važan element za zbijanje uz vlast. To se proletos svuda dogodilo, jer je to sociopsihološka potreba. E, sad, zašto to ovde duže traje, to je pitanje naše političke kulture u kojoj dominiraju ljubav prema vođama, strah, koruptivnost društva i ulagivanje. Aleksandar Vučić maestralno instrumentalizuje te osobine lokalne političke kulture, posebno kad postavi najomraženije ministre ponovo na rukovodeća mesta i pokaže da mu niko ništa ne može. To tačno pogoduje svim ovim elementima koje sam navela. I, naravno, na sve to ne vidi se jasna alternativa – komentariše Dubravka Stojanović za naš list procenat poverenja građana u vlast, odnosno predsednika Srbije i SNS.

Prema navodima Marka Uljarevića, u ovom trenutku oko 3,5 miliona građana kaže da bi glasali na izborima i znaju za koju stranku bi glasali ukoliko bi one na izbore izašle sve zasebno, a ne u koalicijama.

Od tih 3,5 miliona, SNS bi osvojio 60,5 odsto ili oko 2,1 milion glasova, SPS 8,7 odsto, Dosta je bilo 3,7 odsto, Spas Aleksandra Šapića sa 3,6 odsto, a pored njih, u zoni prelaska cenzusa su i SRS, DSS i POKS. Od ostalih opozicionih stranaka nijedna samostalno ne prelazi preko dva odsto.

Prema rečima sociologa i istraživača Demostata Srećka Mihailovića, nema dovoljno podataka o realizaciji istraživanja da bi mogao da  komentariše bilo koji nalaz iz ovog istraživanja.

– Da je novinar koji je postavljao pitanja Uljareviću postavio i nekoliko pitanja bez kojih se ne mogu oceniti istraživački nalazi, verovatno bih se usudio da „komentarišem“ nalaze, iako nemam neka druga istraživanja (obavljenih krajem prošle godine) ako ih je uopšte bilo, a da bih putem komparacije mogao da dam neku relevantnu ocenu. Nedostaju pitanja, odnosno odgovori na dva-tri pitanja, a pre svega na koji su način u ovo koronarno vreme prikupljani podaci, na kakvom uzorku, koliki je bio broj onih koji su odbili „anketu“… Novinari gotovo redovno zaboravljaju da postave ova i ovakva pitanja – kaže Srećko Mihailović za naš list.

Sagovornik Danasa napominje i da ima jedan savet za korisnike nalaza ovog istraživanja.

– Nema sumnje da će se jedni korisnici oduševljavati ovakvim nalazima, dok će se drugi korisnici hvatati za glavi i pitati: O, zar je to opet moguće. Umesto da se osporavaju nalazi istraživanja – kao da je važno da je broj ispitanika koji veruju Vučiću veći ili manji za dvesta ili trista hiljada – smislenije je da se zapitaju ko su ti koji veruju Vučiću, ko su oni koji veruju ovakvim liderima ovakve opozicije i ko su i koliko je onih koji nemaju poverenja ni u Boga Oca. Naravno, red je i da se zapitaju: Da li je, i ako jeste, koliko je u pravu Svetislav Basara kada ovih dana piše o posrnulom srpskom društvu „ako se ovo mačje jebalište uopšte može nazvati društvom“? Hoću reći da, umesto da se bavimo objektivnošću nalaza Ipsosovog istraživanja, mnogo je produktivnije da se pitamo: Kakvo je to javno mnjenje koje je iskazalo ovakve odgovore, kakvi su to građani? Basara, da ili ne! A za te odgovore potrebna su neka nova istraživanja, a bojim se da za njih niko ne bi dao ni žutu paru. Besparica ili odsustvo interesa? – zaključuje Srećko Mihailović za Danas.