Bivši predsednik Srbije Boris Tadić podelio je na društvenim mrežama link ka svom autorskom tekstu „Kina stvara svoj način da napreduje“ koji je napisao za Čajna dejli, kineski dnevni list na engleskom jeziku. Prenosimo tekst, a prevod sa engleskog je redakcijski, kao i međunaslovi.
Kada je Kina decenijama ranije postavila svoj cilj – Četiri modernizacije, svet nije ni sanjao da će time promeniti samo značenje reči „modernizacija“ u 21. veku. Danas, kada govorimo o kineskoj modernizaciji, ne govorimo samo o brzom i svestranom razvoju Kine – govorimo o Kini koja postavlja nove globalne kriterijume za modernizaciju.
Na petoj plenarnoj sednici 19. Centralnog komiteta Komunističke partije Kine predloženi su 14. petogodišnji plan (2021-25) za nacionalni ekonomski i društveni razvoj i dugoročni ciljevi do 2035. godine. Oni su „modernizaciji“ dali ne samo novo značenje, već i novi nivo značenja.
Plan ne samo da predviđa brz rast ekonomskih, naučnih i tehnoloških snaga zemlje i novi nivo dohotka po glavi stanovnika u urbanim i ruralnim područjima, već predviđa i veliku modernu socijalističku zemlju koja bi manifestovala istorijsku transformaciju samog socijalizma.
Kada govorimo o uspehu Kine, možemo nizati i nabrajati fascinantne brojke i ilustracije kineskih dostignuća, ali iznad svih ovih cifara važno je ukazati na širu sliku u kojoj Kina zapravo menja ceo svet.
Verujem da se nalazimo pred revolucijom
Kina predstavlja uzor svetu koji je dugo zaglavljen, jer tradicionalno zapadno značenje modernizacije više ne odgovara savremenim izazovima. Drugim rečima, bez obzira na to što modernizacija kao teorija, vizija i praksa vodi poreklo sa Zapada, verujem da se nalazimo pred revolucijom u kojoj će se modernizacija ponovo roditi i transformisati u svom ideološkom razvoju i praktičnoj realizaciji od strane Kine.
Zapravo, ne bi bilo preterano čak ni predložiti potpuno novi termin zasnovan na kineskom modelu modernizacije. U stvari, u poređenju sa onim što Kina radi danas, termin modernizacija zvuči zastarelo. Više od samog postizanja modernizacije, Kina zapravo prevazilazi greške i posledice zapadnog tipa modernizacije.
To znači da Kina nudi primer celom svetu, koji se bori sa posledicama onoga što je nekada bilo „moderno“ i „prosperitetno“.
Jedan od velikih nerazumevanja na Zapadu proističe iz pretpostavke da Kina radi nje same treba da prilagodi svoju komunikaciju zapadnoj kulturi kako bi zadovoljila percepciju Zapada o kineskoj modernizaciji. Pogrešno. Cenu za pogrešno shvaćene lekcije iz Kine platiće Zapad, a ne Kina.
Svet takođe mora da prilagodi svoju komunikaciju Kini jer će susret na pola puta doneti obostranu korist. Izazovi sa kojima se Zapad suočava u 21. veku ubedili su svet u razvoju da modernizacija nije jednaka vesternizaciji.
Kina ne nastoji da promeni zapadni svet, ali Kina je na istorijskoj misiji da se prilagodi kako bi bila u boljoj poziciji da pomogne celom svetu.
Nema kraja istorije. Istorija se nastavlja svojim neizbežnim putem, bez obzira da li mi u tišini stojimo pred njom ili ne.
Kina nije ćutala
Kina nije ćutala. Pandemija je najbolji primer koliko je Kina glasna kada ostatak sveta ćuti. Zapad je propustio priliku da se transformiše. Ta prilika je propuštena kada je zapadni uspeh dostigao vrhunac. Taj vrhunac, nažalost, nije bio platforma za poboljšanje sveta, već je proizveo društvenu nepravdu i nedorživost daljeg razvoja.
Danas na kineskom putu modernizacije možemo videti ispravljanje grešaka Zapada. Baš kao što je nastavak visokog rasta kineske privrede bio glavni pokretač svetskog ekonomskog oporavka nakon izbijanja globalne ekonomske krize 2008. I ovo nije jedini put da Kina pomaže, ili čak bih se usudio da kažem da spasava svet.
Sprovođenjem reformi Kina je iz apsolutnog siromaštva izvukla skoro 800 miliona ljudi, koji su svojim novostvorenim ekonomskim potencijalom promenili parametre ekonomskog razvoja, ne samo Kine, već i ukupnog svetskog tržišta.
Danas je razumevanje Kine neodvojivo od razumevanja kineske filozofije modernizacije. Ogromna je greška Zapada što arogantno opaža Kinu kao konkurenciju sa njom u pokušaju da dostigne njen nivo. Kina menja samu prirodu modernizacije, stvarajući sopstveni način da napreduje u savremenom svetu. Ona stvara, a ne takmiči se.
Koncept harmonizacije
Nekada pobednička ideologija Zapada došla je u ćorsokak jer kapitalizam ima više žrtava nego pobednika, priroda se bori protiv svoje eksploatacije, a ljudska bića kao pojedinci prepušteni su samim sebi. Kako je Zapad napredovao, ljudi su bili zanemareni. Sa materijalnim bogatstvom koje je slavilo eksploataciju resursa, priroda je ostala u drugom planu. Sa rastom populizma, demokratija se smanjivala.
U takvom kontekstu Kina istražuje transformaciju i pokazala nam je da nam je potreban novi inovativni oblik marksizma i moderna društvena država.
Zato slobodno mogu da predložim novi termin za savremeni kineski model modernizacije – harmonizacija. Jer, modernizacija se može različito tumačiti u različitim kulturama, što lako može dovesti do novih sukoba. U tom smislu, Kina treba da iskoristi svoj uspeh da svetu predloži novu koncepciju – koncept harmonizacije.Čovečanstvo danas nema adekvatan odgovor na izazove sa kojima se suočava.
Niko sa sigurnošću ne može da previdi tok epidemije
Da navedemo samo jedan primer koji svedoči o apsurdnosti današnje civilizacije: Do sada je više od 240 miliona ljudi zaraženo novim korona virusom, od kojih je 4,8 miliona izgubilo život. I niko sa sigurnošću ne može predvideti njen dalji tok. Najbolnija činjenica je da ponovo nedostaje globalna solidarnost i saradnja u istraživanju, proizvodnji i distribuciji vakcina i neophodne medicinske opreme. Istovremeno, covid-19 je zadao ozbiljan udarac svetskoj ekonomiji, uzrokujući krize i masovna otpuštanja kako u siromašnim tako i u bogatim zemljama.
Međutim, ova kriza nije pogodila posednike najvećeg svetskog bogatstva. Bogatstvo 10 ljudi koji su bili najbogatiji na svetu u decembru 2020. poraslo je za pola triliona dolara, na 1,12 biliona dolara, prema izveštaju Oksfama.
To je dovoljno novca da se cela svetska populacija vakciniše protiv covid-19 i da se obezbedi da nijedna zemlja ne osiromaši usled pandemije, navodi Oksfam. Ova činjenica jasno svedoči o neodrživosti postojećeg globalnog ekonomskog poretka, njegovoj apsurdnosti i nehumanosti. Njena disharmonija, koja zahteva ne alate modernizacije, već potpuno novi pristup jedinstvene harmonizacije.
Podsetimo se Konfučija
Podsetimo se na ovom mestu misli Konfučija, koji je rekao da je samo velika nejednakost gora od siromaštva. Put kineske modernizacije je zapravo fascinantan spoj njene tradicionalne filozofije i njenog sadašnjeg razvoja i društvene realnosti. I upravo zato je došlo vreme za novu globalnu doktrinu harmonizacije, koja je preduslov održivosti i globalnog mira, a ne samo razvoja.
Harmonizacija koju Kina danas prihvata je rešenje za globalne izazove koji su rezultat neuravnoteženog razvoja.
Što se tiče razvoja, Kina je u roku koji se meri decenijama postigla ono što su Zapadu bili potrebni vekovi. Ali razvoj Kine podrazumeva da se ekonomski, kulturni, politički, društveni i ekološki sektori moraju razvijati istovremeno. I rekao bih da je jedna od najvažnijih inovacija koje Kina nudi jeste činjenica da se razvoj sagledava kroz prizmu civilizacije.
Ekonomski rast ne mora biti suprotan socijalnoj pravdi
Kineska modernizacijska izgradnja, novi modeli industrijalizacije, informatizacije, urbanizacije i modernizacije poljoprivrede neminovno će imati dubok uticaj na ceo svet. Kina promoviše novu vrstu modernizacije u kojoj se ekonomski, politički, kulturni, društveni i ekološki civilizacijski aspekti razvijaju na usklađen i održiv način. I taj način daje primer da ekonomski rast ne mora da bude na suprotnoj strani od socijalne pravde.
Kina odbija stavljanje ekonomskog rasta i socijalne pravde na različite strane ograde. Sa svojim BDP-om koji premašuje 100 biliona juana (15,42 biliona dolara) u 2020. godini, Kina je postavila cilj da zadrži svoju ekonomiju u odgovarajućem rasponu do 2025. umesto da postigne samo određene numeričke ciljeve.
Dok je modernizacija Zapada nagrađena neviđenim materijalnim bogatstvom i istovremeno plaćena ogromnom ekološkom štetom, kineska perspektiva razvoja implicira da ljudi i priroda postoje u harmoniji. U toj perspektivi ekonomski rast je neodvojiv od društvenog napretka. Dok se zapadni model fokusira na kapital kao motor razvoja, Kina takođe stavlja ljude i prirodu u svoj fokus.
Eksplozivni rast kineske ekonomije više nije iznenađenje i vest za svet, već izraziti ponos kineskih građana i prirodna posledica ovako ubrzanog društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja bez premca u novijoj svetskoj istoriji.
Ovaj novi osećaj patriotskog ponosa je dodatni faktor koji pokreće ubrzani razvoj Kine. Međutim, u svetu zapadne dominacije, to izaziva sumnju. Ovo se, pak, razvilo u strah od kineskog nacionalizma, koji Zapad vidi kao težnju Kine da stekne globalnu dominaciju. Osim što je apsurdno da zapadne sile drugima uskraćuju pravo koje su vekovima uživale, takva arogancija samo navodi na zaključak da zapadni svet smatra da je to njihovo prirodno pravo po rođenju.
Kineski model nudi novu opciju
Iako se ne poriče ogroman doprinos zapadne civilizacije ukupnom razvoju sveta, takav stav je još apsurdniji ako se ima u vidu strašne patnje i problemi sa kojima se taj isti svet suočava kao posledica svoje nefleksibilnosti, globalnih i regionalnih ratova. i ogromne društveno-ekonomske podele koje proističu iz neoliberalne političke filozofije i globalnog poretka u kome čovečanstvo i danas vlada.
Svaka država ima pravo da izabere svoj put modernizacije. Kineski model modernizacije nudi novu opciju drugim zemljama i nacijama koje žele da ubrzaju svoj razvoj uz očuvanje svoje nezavisnosti i socijalne pravde. Takođe nudi kinesku mudrost i kineski pristup rešavanju problema sa kojima se čovečanstvo suočava.
Ipak, današnja Kina mora biti svesna ne samo sebe i svoje uloge u savremenom svetu, već i odgovornosti koju snosi za neophodnu modernizaciju tog istog sveta. I to zato što danas svetska modernizacija, koja je preduslov održivosti i razvoja civilizacije, zavisi od Kine i ključnog aspekta njene modernizacijske harmonije.
*Autor je bivši predsednik Republike Srbije. Autor je doprineo ovim članku China Vatch-u, istraživačkom centru koji pokreće China Daili. Stavovi ne odražavaju nužno stavove China Daili
Tekst u orginalu je na linku:
http://www.chinadaily.com.cn/a/202111/15/WS6191a1afa310cdd39bc75458.html
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.