Aleksandar Vučić: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOVRežimski mediji su danima izveštavali kako Srbi sa Kosova peške dolaze u Beograd kako bi podržali svog voljenog, navodno ugroženog predsednika, piše za Medija centar Dragomir Ađelković.
Njihov dolazak u prestonicu Srbije – kao i učešće predstavnika raznih srpskih organizacija iz regiona na mitingu koji je tu 26. maja uz pomoć državnog sistema organizovao SNS – predstavljano je kao prvorazredno manifestovanje nacionalnog jedinstva. Kakva je to bezočna farsa. O kakvom samo preusmeravanju stvari se radi!
U zemlji u kojoj predsednik javno kaže da je lično doneo odluku o kriminalnom rušenju kakvo je sprovedeno u Savamali, pri čemu je jedan čovek umro, stvari logično idu ka masovnim zločinima u školama.
To je krug nasilja u čijem središtu je stvaranje atmosfere građanskog rata a ne nacionalne sloge. Zbog toga je ustala Srbija. Dojadilo je sve to i onima koji nisu zainteresovani za politiku ali shvataju da u ekstremno nenormalnim okolnostima postaje opasno živeti i svoj paralelni život.
Umesto da ozbiljno razmisli o razlozima zašto se suočava sa kvalitativno novim vidom narodnog otpora – i makar iz pragmatizma pokaže spremnost za suštinske promene – Vučić na izazove odgovara na svoj uobičajeni način. Sve prebacuje na lažnu nacionalnu i geopolitičku priču.
Navodno njemu sada neko organizuje „Majdan“ jer, kako drsko tvrdi, ne želi da Albancima i njihovim zaštitnicima da Kosovo na tacni. Gnusna laž u duhu Orvelovskog jezika koji podrazumeva da je izdaja – patriotizam, a poraz – pobeda. Žalosno je što je mnogi, očito pod kontrolom režimskih službi, na stranačkom i NVO delu tzv. patriotske scene „prihvataju“.
Dao je Vučić radi opstanka na vlasti već skoro potpuno skuvano Kosovo, i to u loncu iz koga teško, nažalost, može da ispadne. Briselski sporazum, ukidanje Civilne zaštite koja je branila sever Kosova, prepuštanje srpskog energetskog sistema, aktuelne igra oko preuzimanja institucija lokalne samouprave u četiri severnokosovske opštine od strane Kurtija, načelni pristanak na Francusko-nemački plan prema kome bi oficijelni Beograd faktički priznao Kosovo. Šta više od toga?
Zašto bi Zapad rušio Vučića kada nije mogao ni da sanja da će naći tako perfidnog saradnika? Kada je došao na vlast, realno gledano, nismo kontrolisali veći, južni deo Kosova i Metohije, ali smo na njegovom severu imali vlast slično kao i u Vranju. Onim što je tokom deset godina učinio, samozvani „otac Srbije“ je sve to prokockao. Naravno ne iz nehata, već namerno. Kako bi kupio vreme za svoju autokratsku vladavinu.
Kosovo je predstavljalo vreću moneta koje je polako davao. Pravio se da ga brani na način da ga zapravo gubi brzinom koju je u stanju da prodaje javnosti.
Tako stigao do tačke kada se očekuje da završi proces kosovske kapitulacije. Međutim, Srbija je ustala. Ne primarno zbog Kosova, ali mnogima koji protestuju i ono je u glavi. Radi se o prvorazrednom simbolu nacionalnog poniženja i opšte (samo)prevare u koju nas je Vučić gurnuo.
U takvim okolnostima on ponovo odgovara onako kako najbolje zna – gle paradoksa posle svega što je uradio – lažnim a bučnim patriotskim pričama! Nemci su u 19. veku smislili dobar izraz: „Ura patriotizam“. On podrazumeva ispraznu nacionalnu retoriku bez ikakve podloge, za potrebe političkog marketinga. No, Vučićeva je i gora. Ona nije ni samo „ura“, niti „navijačka“, ona je – totalno prevarantska.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Medija centra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
