Avganistan: Moguće posledice

Dosadašnje avganistanske vlasti, predvođene predsednikom Ašrafom Ganijem, predale su se i pobegle iz zemlje, a Sjedinjene Države evakuisale su svoju ambasadu. Sve to dogodilo se nakon povlačenja američkih i NATO trupa, navodi se u analizi Atlantskog saveta sa sedištem u Vašingtonu, dostavljenoj Demostatu.

Beri Pavel, direktor Skoukroft centra za strategiju i bezbednost, i nekadašnji visoki zvaničnik Pentagona i Nacionalnog saveta za bezbednost, ocenio je za ovaj uticajni tink-tenk da bi Avganistan uskoro mogao da postane “još veći rizik” za Ameriku nego što je to bio slučaj uoči 11.septembra 2001.

“Avganistan pod vođstvom talibana, koji pruža sigurno utočište teroristima iz različitih delova sveta – a zamislite samo kako će to biti sada kada imaju na raspolaganju društvene mreže i druge onlajn platforme da umnogome unaprede svoje sposobnosti da planiraju, organizuju, regrutuju i sprovode operacije u SAD i na drugim mestima – predstavlja drugačiji nivo bezbednosne pretnje”, poručio je Pavel.

Upitan šta su u ovom trenutku glavni ciljevi talibana, Irfan Nurudin, direktor Centra za južnu Aziju i profesor na Univerzitetu Džordžtaun, konstatovao je da oni žele da “učvrste legitimnost na domaćem terenu”.

Kako je precizirao, to će nastojati da učine “okupljanjem tradicionalnih avganistanskih vođa, te uspostavljanjem trgovinskih veza sa Kinom, Pakistanom, Iranom i državama centralne Azije, kako bi obezbedili kontinuirano snadbevanje hranom i vojnom opremom, i uspostavili vlast širom države”.

“Uspostavljanje novih vlasti u pokrajinama biće izazov za centralnu vlast talibana, koja će sada morati da se bori sa ambicijama različitih frakcija tog pokreta, kao i da udovolji težnjama lokalnih lidera koji će želeti da dobiju svoj deo kolača”, poručio je Nurudin.

Prema Nurudinovom mišljenju, talibanima će, verovatno, biti teže da sačuvaju vlast nego što su je oteli “iz ruku demotivisane avganistanske vojske i iznurene vlade”.

Odgovarajući na pitanje šta bi SAD trebalo da učine da se izbegne nova humanitarna kriza u Avganistanu, Vilijam Večsler, direktor Centra Rafik Hariri i bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD, naveo je za Atlantski savet iz Vašingtona da bi kratkoročno savetovao predsednika Džozefa Bajdena da naredi operaciju “evakuacije civila”, još širih razmera, koja bi uključivala “zvaničnike, novinare, one koji rade na osnovu ugovora, zaposlene u nevladinim organizacijama, kao i druge iz NATO i savezničkih država, te desetine hiljada ugroženih Avganistanaca”.

Večsler tvrdi da oni koji bi bili uključeni u tu operaciju, “potpomognuti stalnim i direktnim diplomatskim vezama” sa talibanima “treba da osiguraju mirnu evakuaciju”, ali da je veliki izazov to što “talibani besramno koriste taktiku uzimanja talaca”, pa bi u tom slučaju bilo potrebno poslati “specijalne timove iz SAD da oslobode zarobljene”.

Nurudin je istakao da će biti “dovoljno vremena za žalopojke o onome što je bilo pogrešno i koga treba kriviti”, ali da sada treba “usmeriti pažnju na to kako da se izbegne “humanitarna katastrofa”.

U tom kontekstu, on takođe predlaže “masovnu evakuaciju” onih koji su u opasnosti, i ističe:”Nepotrebna birokratija kojim se usporava izdavanje izbegličkih i drugih viza mora biti okončana, i moraju se ukinuti ograničenja broja azilanata iz Avganistana”.

Govoreći na istu temu, Pavel je naglasio da bi “broj i tempo talasa izbeglica mogao da se približi nivoima koje smo videli tokom egzodusa iz Sirije, što bi moglo da ponovo destabilizuje regionalnu, i, čak, evropsku politiku, kao i da iziskuje velike humanitarne napore”.

Prema Nurudinovom mišljenju, povlačenje SAD iz Avganistana “narušilo je Bajdenov kredibilitet”, naročito njegove priče o “demokratiji i ljudskim pravima, koje su predstavljale centralno mesto u njegovoj spoljnopolitičkoj agendi”. On smatra da je američki predsednik zapravo “okrenuo leđa demokratski izabranoj vladi” Avganistana.

Kako navodi:”tokom mandata četvorice američkih predsednika u protekle dve decenije američkim saveznicima postalo je jasno da Amerika više laje nego što ujeda”, odnosno da SAD “nemaju sposobnost da izgrade konsenzus na međunarodnom nivou”.

Pavel očekuje da će ubuduće saveznici SAD možda biti obazriviji, odnosno da će “osmišljavati i scenarije šta činiti u situacijama kada SAD ne mogu ili neće da do kraja sprovedu svoje obaveze iz domena bezbednosti”.