Azem Vlasi: Kosovo i Albanija sarađuju po modelu „Evropa bez granica“

To nama Albancima ne treba. Uostalom, istorija nas uči da su granice po ovoj regiji postavljale evropske sile, a ne mi sami – kaže za Danas Azem Vlasi, nekadašnji visoki politički funkcioner u SFRJ, prištinski advokat i analitičar, sa kojim razgovaramo o novoj vlasti na Kosovu, političarima koji pominju mogućnost ujedinjenja sa Albanijom i budućnosti dijaloga.

* Možete li javnosti u Srbiji da približite koji su sve faktori doveli do toga da Samoopredeljenje sa Aljbinom Kurtijem na čelu osvoji preko 48 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima 14. februara?

– Građani Kosova su nakon 20 godina hteli promjene. Sve partije koje su na ovim izborima ostale u opoziciji u raznim kombinacijama i koalicijama bile su na vlasti i nisu opravdale očekivanja niti ispunjavale obećanja. Većina je na ovim izborima odlučila ukazati poverenje političkoj formaciji Samoopredeljenje koja nije učestvovala u vlasti. Dakle, ovo je na neki način i kazna partijama koje su bile na vlasti, a građani nisu zadovoljni učinkom njihove vladavine. Odlučili su dati poverenje onima koji su delovali ubedljivije u njihovim predizbornim obećanjima.

* Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj u kampanji je govorio da će 2025. zatražiti putem referenduma ujedinjenje Kosova sa Albanijom ukoliko do tada ne bude ostvaren napredak na putu ka EU. Po svemu sudeći budući kosovski premijer Aljbin Kurti posle izbora je izjavio da bi glasao za ujedinjenje Kosova i Albanije na eventualnom referendumu. Kakav je Vaš komentar na takve izjave?

– Pitanje ujedinjenja Kosova i Albanije je retoričko pitanje, a ne stvar nekog projekta. Kosovo će brže u članstvo u Evropskoj uniji ako iznutra bude uređeno po evropskim standardima, a ne ako se zapreti da će se ujediniti sa Albanijom ako nas EU ili NATO neće brže primiti u svoje redove. Pitanje granica u našoj regiji kao i u celoj Evropi je završeno. Srbija je u vreme Miloševićevog režima krenula u avanturu za nove granice „Velike Srbije“ pa znamo kako je ta avantura završila. Tako je pokrenut proces krvavog raspada Jugoslavije, pa sada imamo sedam novih država tačno u granicama koje su one imale kao federalne jedinice u SFRJ. Opcija za ujedinjenje Kosova sa Albanijom mogla je biti aktuelna u vreme raspada Jugoslavije kada su nastajale nove države. Ali oni koji su odlučili o granicama rekli su da to ne može, pa je Kosovo, kao i druge bivše federalne jedinice krenule putem nezavisnosti i to je završeno. Kosovo kao nezavisna država, poslednja nastala od raspada bivše Jugoslavije je nesporna činjenica.

* U intervjuu za nedeljnik Vreme Kurti je izjavio da dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom može da bude pod brojem tri ili četiri u redu prioriteta. Da li očekujete da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak na njega da više pažnje posveti dijalogu?

– Nije bitan redni broj. Bitno je da će Kosovo i nadalje biti ozbiljno posvećeno nastavku dijaloga jer je zainteresovano za normalizaciju međudržavnih odnosa sa Srbijom kao i sa drugim susedima. Utoliko pre što je kosovska strana u povoljnijoj poziciji u dijalogu jer posrednici, dakle sve važne zapadnoevropske zemlje i SAD su priznale Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Sa srpske strane se stalno ponavlja da hoće neki kompromis, a da nikada ne kažu šta pod tim misle. Amerikanci, i Tramp ranije i Bajden sada, kao i zapadnoevropske zemlje naglašavaju i podrazumevaju da normalizacija odnosa u finalu podrazumeva međusobno priznanje između Kosova i Srbije. O državnosti Kosova i njenom ustavnom poretku, o granicama i teritoriji niko od posrednika ne traži da razgovaramo. O tome nema ni dijaloga ni kompromisa, ma ko bio na vlasti u Prištini. Niko od posrednika u dijalogu ne traži da se Kosovo odrekne državnosti zato što Srbija ne priznaje tu činjenicu. Savet bezbednosti UN je nakon uvida u Ahtisarijev plan po kome je Kosovo proglasilo nezavisnost, na EU preneo nadležnost da posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije za normalizaciju međusobnih odnosa, a nije to dijalog kako u Srbiji pokušavaju da predstave za rešavanje kosovskog pitanja. Dakle, pitanje Kosova je rešeno. Nakon što je proglašena nezavisnost Kosova, Srbija se obratila Međunarodnom sudu pravde kao najmerodavnijem organu za tumačenje međunarodnog prava, zatraživši ocenu o tome da li je taj čin u skladu ili protivan međunarodnom pravu i Rezoluciji SB UN 1244 i taj je sud dao nedvosmislen odgovor: prvo, proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Međunarodnim pravom. Drugo, nije ni u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN. Kosovo kao nezavisna i suverena država je nesporna činjenica i o tome nema dijaloga. Treba kroz dijalog doći do nekog finalnog sporazuma za rešavanje brojnih drugih problema i pitanja od interesa za dve države i građana sa obeju strana granica. A finale podrazumeva međusobno priznanje jer sarađivati mogu samo međusobno priznate države.

* Da li se očekuje da opozicione stranke, uprkos tome što nije bilo neophodno da Kurti bude kandidat za poslanika da bi bio premijer, njegov izbor za predsednika vlade pokušaju da ospore pred Ustavnim sudom, zbog toga što Kurti nije mogao da se kandiduje za poslanika, jer je imao pravosnažnu presudu u poslednje tri godine?

– Sada predstoji posao na konstituisanju parlamenta, vlade, te izbor predsednika. Ali pri ovakvim rezultatima sa izbora, svaka proceduralna zavrzlama može bespotrebno da komplikuje situaciju. Svi, dakle i opozicija, imaju odgovornost da država funkcioniše i da se rešavaju gorući problemi. Inače, Kosovo je mnogo vremena potrošilo oko izbora u ovoj najgoroj zdravstvenoj i ekonomskoj situaciji. Za 14 meseci dva puta izbori, to je premnogo. Očekuje se da i stranke u opoziciji pokazuju odgovornost za stanje u državi a ne da teraju inat.

Treba nam pravi a ne mali Šengen

* Kako komentarišete izjavu Hakija Abazija iz Samoopredeljenja datu za Juronjuz, da je mali Šengen mrtav jer nema ustavnu težinu i ništa nije ratifikovano na Kosovu?

– Takozvani mini-Šengen i nije neki validan međunarodni sporazum jer nije ratifikovan od tri države potpisnice. Ako tu nije i Kosovo kao država, pa ni Crna Gora i Bosna i Hercegovina, onda to nije regionalni sporazum već sporazum Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Uostalom i bez toga imamo Sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini, funkcioniše režim slobodnog graničnog prometa, pa i nije poznato šta je taj mini-Šengen i čemu on služi. Državama naše regije treba članstvo u EU i da tako budu deo pravog „Šengena“, a ne nekakvog mini-Šengena.