Bahrein nudi jeftiniji gas i omogućava diversifikaciju snabdevanja

Naši izvor tvrdi da je o tome razgovarano tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kraljevini Bahrein a takođe se o tome govorilo i tokom uzvratne posete Beogradu izaslanika kralja Bahreina šeika Nasera bin Hamada bin Ise Al Kalifa, do koje je došlo nedavno, samo mesec dana nakon Vučićevog boravka u toj arapskoj zemlji.

U slučaju da se postigne dogovor da snabdevač Srbije gasom postane bahreinska državna gasna kompanija Banagas za Beograd bi to bilo važno iz tri razloga. Prvi je taj da je u ovom trenutku Srbija u potpunosti zavisna od uvoza “plavog energenta” iz Rusije. Naime, proizvodnja gasa u Srbiji je veoma mala, gotovo simbolična, te je stoga ona usmerena na njegov uvoz. Ako bi iz Bahreina počeo da pristiže tečni naftni gas cena gasa za srpske potrošače bi bila značajno snižena, kako za domaćinstva tako i za industriju. Treća, isto tako veoma važna stvar je ta da bi u slučaju dobijanja alternativnog snabdevača gasom Srbija ispunila odredbu iz “Vašingtonskog sporazuma” o diverzifikaciji izvora snabevanja a to je i jedan od zahteva čije ispunjavanje od Beograda očekuje i Brisel u okviru procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji – navodi naš sagovornik.

Diverzifikacija snabdevanja gasom i postizanje što pristupačnije cene energenata iz uvoza predstavlja zalaganje kako srpskih zvaničnika tako i domaće stručne javnosti te ne treba posebno trošiti reči u prilog tome koliko bi Srbiji značilo dobijanje još jednog pravca snabdevanja “plavim energentom”. U slučaju da iz nekog razloga Srbija ne bude u mogućnosti da dobija gas iz pravca Ukrajine i preko “Turskog toka” , sa gasom iz Bahreina imala bi treću rutu iz koje bi, uz koriščenje rezervi iz podzemnih skladišta gasa, mogla da obezbedi dovoljnu količinu “plavog energenta” za svoje potrošače. Poznato je da u kriznim uslovima cena gasa enormno raste tako da što više pravaca snabdevanja ima država je sigurnija da neće doći u poziciju da gas kupuje po enormnim cenama i da sprovodi restrikcije usled nedovoljnih količina tog energenta. U ovom trenutku Srbija ruskom Gaspromu za isporuke gasa preko “Turskog toka”, prema dostupnim podacima, plaća cenu od 155 dolara za 1.000 kubnih metara. U slučaju da ruski državni gigant dobije konkurenciju u vidu Banagasa nema sumnje da bi nabavna cena išla na dole. To bi značajno smanjilo troškove Javnog preduzeća “Srbijagas” za nabavku “plavog energenta”. Ušteđena sredstva bi mogla da budu iskorišćena za modernizaciju i proširenje postojećih kao i izgradnju novih postrojenja u sastavu “Srbijagasa”. Ono što treba naglasiti je da bi niža cena gasa odgovarala i srpskoj industriji koja ostvaruje veći obim aktivnosti nego što je to bio slučaj ranije te samim tim troši više gasa za svoje potrebe. Da je to i zaista tako potvrđuje podatak da je u prvom kvartalu ove godine, prema pisanju medija, izvoz ruskog gasa u Srbiju povećan za 71 odsto. Niža nabavna cena gasa koji se koristi u Srbiji bi istovremeno značilo i nižu nabavnu cenu za potrošače pa bi se od toga okoristili odnosno uštedeli kako srpska industrija tako i domaćinstva. Veće količine gasa su Srbiji potrebne i za sprovođenje procesa gasifikacije koji je uz obnovljive izvore energije jedna od alternativa za smanjenje korišćenja energenata- zagađivača poput uglja.

Tehnički uslovi za snabdevanje Srbije tečnim prirodnim gasom iz Bahreina u okruženju postoje. Od 1. januara počeo je sa radom terminal za tečni prirodni gas, u Omišlju na Krku. Do te destinacije u Hrvatskoj prirodni gas se u tečnom stanju dovozi brodovima a potom na tom terminalu ponovo pretvara u “plavi energent” koji se dalje transportuje gasovodnim cevima do konačnog cilja. Kapaciteti tog terminala istina nisu veliki ( iznose 2,6 milijardi kubnih metara gasa godišnje) ali su svakako značajni za otpočinjanje procesa diverzifikacije snabdevanja gasom Srbije. Takođe, treba reći i to da će se u drugoj fazi projekta na Krku graditi kopneni terminal koji će s vremenom u potpunosti zameniti postojeći, koji je plutajući.

Za Srbiju je veoma značajno to što se u Grčkoj gradi plutajući terminal za tečni prirodni gas u blizini grada Aleksandropolisa na obali Egejskog mora. Prema obelodanjenim podacima, terminal će imati kapacitet snabdevanja veći od 5,5 milijardi kubnih metara gasa na godišnjem nivou. Naša zemlja bi se dodatnim količinama gasa mogla snabdevati upravo sa tog terminala.

U ovom trenutku Srbija gas dobija iz dva pravca. U oba slučaja reč je o isključivo ruskom gasu. Prvi je onaj koji ide preko Ukrajine i Mađarske i za koji naša zemlja plaća tranzitnu taksu državama kroz čiju teritoriju gas namenjen potrošačima u Srbiji prolazi. Od 1.januara naša zemlja se gasom snabdeva i preko “Turskog toka” iz pravca Turske i Bugarske. “Turski tok“ ima planirani kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a iz Srbije, do koje u ovom trenutku gas dolazi, trebalo bi dalje da se transportuje ka Mađarskoj , Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Inače, u Srbiji se godišnje potroši 2,7 milijarde kubnih metara gasa.